Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова


Шунга кура касбларнинг булиниш белгиси сифатида куйидагилар куриб



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

Шунга кура касбларнинг булиниш белгиси сифатида куйидагилар куриб
чицилди:
1) Мекнатнинг механизацияланганлик даражаси.
2) Талаб этиладиган малака даражаси ва характери.
3) Сарфланган жисмоний ва аклий мехнат нисбати.
Касбий таълим иктисодиётнинг касбларга булган эхтиёжи ва 
таркалганлиги асосида укув юртларида мутахассисликларни тайёрлаш учун 
мулжалланган касбларни таснифлашга мухтож. Бу борада куйидагича 
ишлар олиб борилган. 1987 йилда касбий технологик таълим тизимида 
ишларни ривожлантириш учун навбаТдаги касблар руйхати тасдикланган. 
Унга кура, укув касбларининг умумий сони 1123 тагача кискартирилган 
эди.
Укув касбларини лойихдпаштиришда шахе омили мухим хисобланади. 
Охирги йилларда “малака” тушунчаси хам сезиларли узгарди. Ишчи 
малакасига маълум мутахассислик буйича билим, куникмалардан ташкари 
кенг касблар доираси учун зарур булган мухим касбий сифатлар хам 
киритилди.
Мухим касбий сифатларга масъулият, ишончлилик, киришимлилик, 
хамкорлик кобилияти, мустакил карор кабул килиш кобилияти киради.
50


Х,аммаси булиб 50 га якин асосий таснифлаш ажратилади. Хар бир касбий 
фаолият одатда 5-7 мух;им касбий сифатларни талаб этади.
Хулоса килиб, укув касблар муаммосини кал этишга булган асосий 
ёндашувни таъкидлаш мумкин. Касблар танлови эмас, таълимнинг 
технологик ва шахсга йуналтирилган мазмунини лойихаланггиришдан 
иборат. Бу муаммонинг ечими мутахассис — конструктор касбларига булган 
эхтиёжини келтириб чикаради, хамда таълимда касбшуносликнинг 
ахамиятини кучайтиради.
2.2. Касб танлашга йуллашнинг умумий масалалари ва унинг
психологик мохдати
Касб 
- хунар тугрисида хар хил муносабатлар хосил булишининг 
асосий сабабларидан бири - бу таълим олувчиларда касб танлаш жараёнида 
турли хил мотивларнинг намоён булишидир. Мотивлар уртасидаги кураш 
уларнинг у ёки бу карорга келишларига сабаб булади. Вокеликка онгли 
муносабатда булиш объектив ва катьий карорни келтириб чикаради.
В.А.Крутецкий 
успиринларда 
учраши 
мумкин 
мотивлаудан
куйидагиларни алохида таъкадлаб vmadu:
1) бирор укув фанига нисбатан 
успириннинг кизикиши; 2) ватанга фойда келтириш истаги (узларининг 
индивидуал-психологик хусусиятини ва кобилияларини хисобга олган 
холда); 3) шахеий кобилиятини 
рукач килиб курсатиш; 4) оилавий 
анъаналарга риоя килиши (ворислик); 5) дустлари ва уртокларидан урнак 
олганлиги; 6) иш жойининг ва укув юртининг уйга якинлиги; 7) модций 
таъминланганлик; 8) укув юрти куринишининг чиройлилиги ёки унга 
жойлашишнинг осонлиги сингари мотивлардир.
Бундан ташкари, ёшларда бошка. турдаги мотивлар хам мавжуд булади. 
Улар каторига шахснинг бирор касбга, фанга мойиллиги, уз олдига куйган 
максади, унга интилиши, кунти, касб тугрисидаги маълумоти, унинг сихат - 
саломатлиги, асаб тизимининг хусусияти ва темпераментининг хусусиятлари 
каби мотивларни санаб утиш мумкин. Бирок мотивларнинг бошка хиллари 
хам учрайди. Лекин холатнинг узгаришига караб улардан униси ёки буниси 
бош максадга айланиб туради.
Мазкур холатни тадкик этгаи йирик психолог ЕА.Климов успиринлар 
касб танлашда: биринчидан, бирор касбнинг “нуфузли эканлигига” бахо 
беришдаги догмаларга асосланиш, иккинчидан, касбга узок ва ноаник 
тасаввурга биноан бахо бериш, учинчидан, бирор касб эгаси булмиш кишига 
нисбатан ижобий ёки салбий муносабатда булишни тегишли касбга 
1
сучириш, 
т^фтинчидан, касбнинг оддий кундалик томонини назар - писанд килмасдан, 
унинг ташки томонига, сиртига махлиё булиш, бешинчидан, уртокларининг
51


таъсири остида “компания учун” касб танлаш каби хатоликларга дуч 
келиши мумкинлигини таъкидлаб утади.
Успиринлар 
касб 
танлаш 
тугрисида 
яккол 
тасаввурга 
эга 
булмаганликлари туфайли купрок хатога йул куядилар. Танланган ёки 
танланиши зарур булган касб ундан кандай шахе фазилатларини талаб 
килишини тушуниб етмайдилар. Улар уз лаёкатларини окилона бахолашга 
курби етмаганлиги учун у ёки бу касбни эгаллаганда кандай тезликда ва 
аникдикда харакат килишни, сезиш ва идрок килиш хусусиятларини, асаб 
тизимининг мувофшелашиши мумкинлигини билмайдилар. Шунинг учун 
юкорида баён килиб утилган хатоларга йул куядилар. Бирок хозирги даврда 
бундай кунгилсиз холатларнинг олдини олиш имкониятлари мавжуд. 

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish