Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

7. “Гид” модели 
- бу юрувчи энциклопедия образи 
булиб,
харакатчан, аник, барча саволлар жавоби унга олдиндан маълумдир.
Мулокот кнйинчиликлари 
- субъектив уткир тигли кечинмалар, 
инсонни 
бошка инсонлар 
билан муносабатидан коникмаслигидир. 
“Кийинчилик” тушунчаси доираси шунчалик кенгки, у мулокотни 
аниклаштиришда ва ишлатишга имкон беради хамда кийинчиликларнинг 
турли даражасини характерлайди. Мулокот кийинчилиги жараённи утиш 
мураккаблиги 
даражаси, 
психологик асоратлари, 
сухбатдошларнинг 
мулокотдан коникмаганлик даражаси, юзага келган кийинчиликларни 
бартараф этиш имкониятлари йуллари билан фарк килади.
Мулокрт кийинчилиги
сухбатдошларнинг олдиндан максадсиз пайдо 
булади, ташки томондан конфликтсиз угади> ички диккатни жамлаш, 
мулокотдан коникмаслик хисси, салбий эмоциялар билан ёнма ён кечади, 
уларни коммуникатив жараёндаги барча катнашчилар бошидан кечиради.
“Мулокот кийинчилиги” узида 2 турдаги мулокот жараёнини 
кийинлаштирувчи тусикларни, барьерларни жамлайди, булар: 
маънавий ва
психологик баръерлар.
Шуни айтиш жоизки, психология фанида бу тушунчаларнинг аник 
бир таърифи йук, купинча бири иккинчиси билан алмаштирилади.
“Маънавий барьер” тушунчасини фанга психолог Л.С.Славин колок 
ва тарбияси кийин укувчиларнинг психологик хусусиятларини урганиш 
жараёнида киритган. Кейинчалик бу ижтимоий психологияда кенг 
ишлатила бошлаган. Шуни айтиш керакки, бу тушунча атрофлича 
изохланган. Купинча у инсон бошка инсон томонидан утказаётган таъсирни 
кабул килишга ва тугри йул тутишга халал берувчи асабий холат тарзида 
мухокама килинади. Бунда сухбатдошнинг талаб куйиш - бу мулокотнинг 
бир маъноли лахзаси деб каралган. Бунда сухбатдошнинг ноадекват 
реакцияси куйилган талабгагина булмай, балки шу талабни куйган 
инсоннинг узига хам булиши мумкин экан. Яъни, мазмунли, маъноли ва 
индивидуал-шахеий омиллар, асабийликни 

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish