Б. А. Сулаймонов, Б. С. Болтаев, Р. Ш. Тиллаев, Ш. Х. Абдуалимов кузги буғдой ва ғЎЗА



Download 1,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/74
Sana21.06.2022
Hajmi1,21 Mb.
#687990
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   74
Bog'liq
Kuzgi Bugdoy Boltaev

Музлаб қолиш.
 
Кузги буғдой қишга тайѐрлиги ва 
ҳароратнинг кескин ўзгаришига кўра, уч хил ҳолатда 
музлаши мумкин. Биринчи шаклда музлаш - ҳарорат кескин 
ўзгарганда кузатилади. Бунда ҳужайра ичида муз парчалари 
ҳосил бўлиб, қисқа вақт ичида ўсимликни нобуд қилади. 
Ҳарорат кескин совиганда ҳужайрадаги буғлар дастлаб майда 
кристалларга, сўнгра тезда йирик кристалл музларга айланади 
ва протопластнинг фаолияти тўхтайди. 
Иккинчи шаклда музлаш - ҳарорат секин ўзгарганда 
кузатилади. Ҳарорат секин аста пасайиб борганда ўсимлик 


19 
филогенези жараѐнида ташқи ўзгаришга мослашиб боради ва 
ноқулай шароитга чидамлиги ортади. Ҳарорат бундай 
пасайганда ўсимлик тўлиқ нобуд бўлмайди, музликлар 
ҳужайралар оралиғида пайдо бўлиб, протоплазма ялтироқ 
ҳолатда кўринади, бироқ тўлиқ музламайди, ҳужайра 
сувсизланиб, бироз зичлашади, тузилиши ва шакли ўзгаради. 
Учинчи шаклда музлаш - дастлаб ўсимликнинг ҳужайра 
ташқарисида кейинчалик ҳарорат пасайиши билан унинг 
ичида музламалар пайдо бўлади. Буғдой музлаганда ташқи 
ҳолатида турли ўзгаришлар кузатилади.
Кузги буғдой икки даврда совуққа чиниқади. Биринчи 
давр ҳарорат кундуз кунлари 8-15 
0
С ва кечалари 0
0
С 
даражага яқин бўлганда, қуѐш яхши ѐритадиган шароитда 
ўтади. Бу даврда тупланиш бўғими ва барглар новида жуда 
кўп углеводлар (шакарлар) тўпланади, кечаси салқин 
бўлганда ўсимлик ўсиш ва нафас олишга кам углевод 
сарфлайди. Биринчи даврни ўтган кузги буғдой қишга анча 
чидамли бўлади. 
Қишга чиниқиш асосан иккинчи даврда кузатилиб, 
ҳужайралар 
секин-аста 
сувсизлана 
бошлайди, 
сув 
цитоплазмадан ҳужайралараро бўшлиқларга оқиб ўтади ва 
ҳужайралардаги эримайдиган органик моддалар эрийдиган 
органик моддаларга айланади. Натижада тупланиш бўғини ва 
барглар новида ҳужайра шираси концентрацияси ортади.
Кузги буғдой чиниқишининг иккинчи даври секинроқ 
ўтади. Бу даврни ўтаган ўсимликлар қишлаш даврида 
ноқулай шароитларга чидамлиги кескин ортади. Чунки 
қишнинг иккинчи даври ѐруғда ҳам қоронғида ҳам ҳарорат 
паст (0
0
дан -5

гача) бўлади. 


20 
Қулай шароитда ўсимликлар совуққа ва қишга чидамли 
бўлиши учун камида 3 ҳафта керак бўлади. Яхши чиниққан 
кузги буғдой тупланиш бўғини -18-20 
0
С совуққа чидайди. 
Агар яхши чиниқмаса -15-17 
0
С даража ҳароратда ҳам нобуд 
бўлиши мумкин. 
Айрим ҳолларда ўсимликлар чиниқиш хусусиятини 
йўқотади. Кузнинг охири ва қишнинг дастлабки кунлари об-
ҳаво иссиқ келганда ўсимликнинг чиниқиши сусаяди, 
кейинчалик иқлимнинг кескин пасайиши ўсимликнинг кучсиз 
совуқдан ҳам зарарланишига олиб келади. 
Иссиқ кунлари ҳавонинг кескин пасайиши жуда хавфли 
ҳисобланади. Чунки, бунда ўсимлик паст ҳароратга тўлиқ 
чиниқмаган бўлади. Кузги буғдойнинг қишга ва совуққа 
чидамлигини оширишда ўсимликни ноқулай шароитга 
чиниқтириш билан бир қаторда навларни тўғри танлаш ҳам 
муҳим. Қишга ва совуққа чидамлиги бўйича кузги буғдой 
навлари турли гуруҳларга бўлинади (1-жадвал). 

Download 1,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish