Avtomobil yo‘llari va uning ijtimoiy-iqtisodiy hayotdagi ahamiyati


ЭСКАТО ва ТРАСЕКА лойиҳалари (ташкилотлари) мақсади ва вазифалари



Download 261,47 Kb.
bet4/7
Sana03.03.2023
Hajmi261,47 Kb.
#916191
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Avtomobil yo‘llari va uning ijtimoiy iqtisodiy hayotdagi ahamiyati

ЭСКАТО ва ТРАСЕКА лойиҳалари (ташкилотлари) мақсади ва вазифалари
ТРАСЕКА (Transport Corridor Europe-Caucasus-Asia) — программа международного сотрудничества между Европейским союзом и странами-партнёрами по организации транспортного коридора «Европа — Кавказ — Азия») – Европа Кенгаши томонидан 1993 йилда таклиф этилган кўптомонлама ҳамкорлик дастури. Дастурга 1998 йил 12 давлат "О развитии международного транспортного коридора Европа-Кавказ-Азия" кўп томонлама битимини (BMLA) имзолагандан сўнг ҳуқуқий статус берилган.
ТРАСЕКАга аъзо давлатларнинг йўл ҳаракати хавфсизлиги бўйича регионал ҳаракатлар дастури мавжуд. Автомобил транспорти хавфсизлиги бўйича регионал ҳаракатлар дастури қуйидаги соҳаларни қамраб олади: институционал ривожланиш; хавфсиз инфраструктура; хавфсиз автотранспорт; йўллардан фойдаланувчилар хавфсизлиги; ЙТҲларида жабрланганларга тиббий ёрдам; автомобил транспорти хавфсизлигига муносабатнинг ўзгариши (+ йўл ҳаракати хавфсизлигига ўқитиш)
1992 йилда Осиё ва Тинч океани давлатлари учун иқтисодий ва ижтимоий комиссияси (ЭСКАТО) Осиё автомобил йўллари ва Трансосиё темир йўлларидан ташкил топган ерусти транспорт инфратизимининг ривожланишини қўллаб қувватлади. Осиё автомобил йўлларининг тармоғи хақидаги Хукуматлараро келишувга кўра Осиё автомобил йўллари лойиҳасининг тузилиши 2003 йилнинг ноябр ойида бошланди. ЭСКАТО таркибига кирувчи кўп давлатлар ривожланаётган давлатлар бўлиб, тармоқли ривожлантирш учун катта маблағ ишлата олмайди. Шу сабабдан Осиё автомобиль йўлларининг тармоғлари мавжуд минтақавий йўлларнинг ривожланиши ва модернизация қилиниши зарур.
Осиё йўллари тармоғининг катта қисмини – тахминан 82 % ни қаттиқ тўшамали икки ва ундан ортиқ тасмали йўллар ташкил этади. Тахминан 7 %- яъни йўлнинг умумий узунлигидан 10000 км умуман қопламасиз. Осиёнинг маршрутлари АҲ1дан АҲ9 гачаси 4 дан ортиқ региондан кесишиб ўтади. Ушбу йўналишлар худудлараро транспорт алоқасида муҳим роль ўйнайди. 4 та кичик регионлар мавжуд: Жануби-Шарқий Осиё, Жанубий Осиё, Марказий ва Жануби – Ғарбий Осиё, Шарқий Осиё.
Осиё йўллари тармоғига кирувчи 32 та давлатлардан 18 таси (ЭСКАТО базасида автомобиль йўллари холати тўғрисида маълумотлари бор) худудда худудлараро савдо-сотиққа такомиллаштиришнинг иқтисодий таъсирини анализ қилиш учун танланди. Осиё йўллари тармоғи давлатларидаги йўлларнинг ривожлантириш ва такомиллаштириш учун унинг нархини тахминан ҳисоблаш учун минтақавий даражада тахминий ҳисоблаш моделидан фойдаланилди.
Автомобиль йўллари Осиё тармоғи (АЙОТ) 32 давлат худудидан кесишган бўлиб, узунлиги 140000 км ни ташкил этади. У Япониянинг Токио шаҳридан бошланиб, Финляндиянинг чегараси, яъни Хельсинки шаҳригача ва Болгариянинг чегараси София шаҳригача боради. Тармоқ асосан Осиё мамлакатларидаги мавжуд йўллардан ўтади. Осиё йўллари стандартлари 0 класс (Primary), 1класс, 2 ва 3 классларни ўз ичига олади, улар ландшафтнинг турларига асосан, лойиҳаланиш тезлиги, йўл тўшамасининг кенглиги, эгри горизонтал чизиқнинг минимал радиуси, қопламанинг кўндаланг нишаблиги, қоплама тури, виражлар ва бўйлама нишабликка асосланган ҳолда аниқланади. 5.6-жадвалда Осиё йўллари тармоқлари учун тавсия этилган стандартлари келтирилган. Лойиҳавий тезликка, жойнинг турига, геометрик ўлчамларга, режанинг эгри чизиқлари радиусларига, кўндаланг нишабликка, тўшама турига ва максимал бўйлама нишабликка талаблар келтирилган. Осиё йўллари тармоғига қўйиладиган минимал талаблар, III классга мос тушиши зарур. Йўлларнинг Осиё стандартларига асосан, III класс қурилишга сармоянинг чегараланиши шароитларида қўлланилиши таклиф қилинган. Осиё давлатлари - йўл тармоқлари аъзоларининг бажарилиши шарт бўлган иккита асосий талаби – бу: 1)таъмирга муҳтож бўлган йўлларнинг ҳолатини яхшилаш, биринчи навбатда, умумий тармоқнинг 72% ини қоплаган I, II ва III класс йўллар холатини яхшилаш; 2)III классгача бўлган қолган 28 % йўлларни ёки II классгача бўлганларини модернизация қилиш. Осиё йўлларининг йўналишлари ва характеристикаси 5.7-жадвалда келтирилган.


Download 261,47 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish