Автоматика асослари ва микропроцессор техникаси



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/67
Sana23.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#128685
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   67
Bog'liq
avtomatika asoslari va mikroprotsessor texnikasi

аломатлар регистри уланган. 
Микропроцессор таркибига яна стек кўрсаткичи, команда ҳисоблагичи, 
адреснинг оралиқ регистри, ОЗУ киради. 
Микропроцессорнинг регистрлар ва бошқа блоклари орасида ахборот
алмашув ички маълумотлар шинаси орқали амалга ошади. Ташқи маълумотлар 
шинаси билан алоқа маълумотларнинг оралиқ регистри орқали амалга ошади. 
Микропроцессор 
– 
бу 
дастурий–бошқарилувчи 
қурилма. 
Унинг 
маълумотларни қайта ишлаши дастур ѐки командалар тўплами билан аниқланади. 
Команда иккига бўлинади: операция коди ва адрес. 
Операция коди маълумотларни қайта ишлашда қандай операция
бажарилиши кераклиги ҳақида ахборотни ўз ичига олади. Адрес бу маълумотлар 
қаерда жойлашганлигини кўрсатади. Маълумот сўзи 1 байтни ташкил этади. 
Команда хотирада кетма-кет жойлашган бир, икки ѐки 3 байтдан иборат бўлиши 
мумкин. 
Команданинг 1–байти операция кодини ташкил этади. Команда цикли деб 
аталувчи команданинг бажарилиш оралиғи бошида ҳисобланган унинг биринчи
байти бутун цикл давомида сақланадиган команда регистрига маълумотлар ички
шинаси бўйича келиб тушади. Операция коди дешифратори команда регистри 
ташкил этувчиларини дешифрлайди - операция характери ва операндлар адресини
аниқлайди. Бу ахборотлар бошқариш қурилмасига узатилади, унда берилган 
командани бажарилишида иштирок этадиган микопроцессор блокиларига
йўналтирилган бошқарувчи сигналлар ишлаб чиқилади. 
Қачонки операция коди бевосита маълумотлар адреси - қайта ишлаш 
объектини кўрсатса бу ҳолда операция команда биринчи байтнинг ҳисобланганидан
сўнг тезда бошланади. 
Икки операндни қўшиш операциясини бажариш мисолини кўриб чиқамиз. 1- 
операнд аккумуляторда сақланади, 2 си РОН лардан бирида (унинг адреси 
командада кўрсатилади), у ердан оралиқ регистрга узатилади. 
Операция кодига мувофиқ АЛУ уни кирган байтларни йиғади ва 
аккумуляторда ҳисобга олинадиган натижани беради. Бу натижадан қайта 
ишлашнинг кейинги босқичларида фойдаланиш мумкин. 

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish