Аттенюатор



Download 440,15 Kb.
bet1/6
Sana21.02.2022
Hajmi440,15 Kb.
#49117
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4-мавзу.Аттенюаторлар, айланувчи ТЎли бўғимлар

Маъруза 4

Аттенюаторлар, айланувчи тўлқинўтказгичли бўғимлар.

Аттенюатор

АТТЕНЮАТОР (франц. тилидан attenuer - сусайтириш) , радиотехник қурилма (масалан , тўлқинўтказгич ёки резисторли электр занжир кўринишида) сигналнинг кучланиш ёки қувватини сусайтириш учун.

Турли қурилмаларни созлаш ва уларнинг параметрларини ўлчаш даврида тракт бўйлаб узатилаётган қувват даражасини бошқариш зарурати туғилади . Бундай амалларни бажарувчи қурилма аттенюатор (сусайтиргич) деб аталади. Аттенюатор содда туюлгани билан уларнинг функционал (мақсади) татбиқ этилиши ва унинг параметрларига бўлган талаблар турлича. ЎЮЧ сусайтиргичлари сигналнинг қувват даражасини ўлчаш, қурилма характеристикаларининг юклама ўзгаришига бўлган сезгирлигини камайтириш, узатиш коэффициентини оператив ўзгартириш, электрон аппаратура каналларини баланслаш, ЎЮЧ занжирларида каскадлар аро мослаш, вектор модуляторларини хосил қилиш, шунингдек мураккаб модуляцияли турли сигналларни хосил қилиш учун қўлланилади.

Турли қурилмаларни созлаш ва уларнинг параметрларини ўлчаш даврида тракт бўйлаб узатилаётган қувват даражасини бошқариш зарурати туғилади . Бундай амалларни бажарувчи қурилма аттенюатор (сусайтиргич) деб аталади. Аттенюатор содда туюлгани билан уларнинг функционал (мақсади) татбиқ этилиши ва унинг параметрларига бўлган талаблар турлича. ЎЮЧ сусайтиргичлари сигналнинг қувват даражасини ўлчаш, қурилма характеристикаларининг юклама ўзгаришига бўлган сезгирлигини камайтириш, узатиш коэффициентини оператив ўзгартириш, электрон аппаратура каналларини баланслаш, ЎЮЧ занжирларида каскадлар аро мослаш, вектор модуляторларини хосил қилиш, шунингдек мураккаб модуляцияли турли сигналларни хосил қилиш учун қўлланилади.

Кўп холларда аттенюаторларни қўллаш кириш сигнали қуввати даражасининг юқорилиги ва тез ўзгариши, сигналларнинг параметрларини назорат қилиш зарурати, асосий характеристикаларни сақлаш зарурати ва бошқа дестабиллаштирувчи таъсирлар билан мураккаблаштиради.


Download 440,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish