Атаманинг ўзбек тилидаги номланиши Атаманинг инглиз тилидаги номланиши


Юридик шахслар мол-мулкига солиқнинг бухгалтерия ҳисоби



Download 9,48 Mb.
bet85/109
Sana27.02.2022
Hajmi9,48 Mb.
#473515
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   109
Bog'liq
Бух Ҳис Фани Глассарий мавзулар

Юридик шахслар мол-мулкига солиқнинг бухгалтерия ҳисоби
Юридик шахслар мол-мулкига солиқ солишнинг мақсади кераксиз ва ортиқча ускуналар ҳамда бошқа мулкларнинг корхоналарда меъёрдан ортиқча сақланишини бартараф этишдан, корхоналарда товар обороти жараёнини жадаллаштиришдан иборат.
Ўзбекистон Республикаси ҳудудида жойлашган, мустақил балансга эга бўлган, мулкчиликнинг турли шаклларига асосланган барча юридик шахслар солиқ тўловчилар ҳисобланади.
Шунингдек корхоналарнинг Ўзбекистон Республикаси ҳудудида жойлашган, мустақил балансга эга бўлган филиал, ваколатхона ёки бошқа шаклдаги таркибий қисмлари ҳам мол-мулк учун солиқ тўловчилар саналади. Солиқ солиш ставкалари ва солиқ солиш объектлари Вазирлар Маҳкамаси томонидан белгиланади.
Ушбу солиқ корхонанинг мол-мулкининг ўртача йиллик қолдиқ қийматидан олинади. Юридик шахслардан олинадиган мол-мулк солиғи ставкаси қуйидагича:
Йил давомида мол-мулкнинг ҳисобот давридаги (йил чораги, ярим йиллик, 9 ойлик) қолдиқ қиймати мол-мулкнинг биринчи ойининг 1 кунидаги қолдиқ қийматининг ярмини ҳисобот даврида кейинги ойнинг 1 кунидаги қолдиқ қийматининг ярмига қўшилишидан ҳосил бўлган суммани, шунингдек мол-мулк қолдиқ қийматининг ҳисобот давридаги қолган барча ойларнинг 1 кунидаги суммасини ҳисобот давридаги ойлар сонига бўлишдан ҳосил бўлган хусусий ҳосила сифатида белгиланади. Солиқ солинадиган базани белгилаш учун бухгалтерия ҳисобининг баланс активида акс эттириладиган қуйидаги счётлар бўйича суммалар қабул қилинади:
Солиқ солинадиган базани аниқлаш учун эскиришни чегириб гашлаган ҳолда қуйидаги бухгалтерия хисоби счётлари бўйича балансшшг активида жойлашган суммалар қабул қилинади:
0110-0199 - асосий воситаларни ҳисобга олувчи счётлар;
0310-«Узоқ муддатли ижара шартномаси бўйича олинган асосий воситалар»;
0710-0720 - ўрнатиладиган асбоб-ускуналарни ҳисобга олувчи счётлар (меъёрдаги муддатларда ўрнагилмаганлари бўйича);
0810-«Тугалланмаган қурилиш» (белгиланган муддатларда тугалланмаганлари бўйича).
Корхонанинг мол-мулкига 4,0%ли ставка бўйича солиқ солинади. Меъёрдаги муддатларда ўрнатилмаган ва фойдаланилмаёттан мол-мулк учун корхона ва ташкилотлар мол-мулк солиғини икки каррали ставка бўйича тўлайдилар.


Солиқнинг ҳисобланган суммаси давр харажатларида ҳисобга олинади ва қуйидагича ўтказма билан акс этти-рилади:
Дебет 9430-«Бошқа оператсион харажатлар»
Кредит 6410-«Бюджетга тўловлар бўйича қарз (турлари бўйича)»;
- солиқ бюджетга тўланганда:
Дебет 6410-«Бюджетга тўловлар бўйича қарз (турлари бўйича)»
Кредит 5110-«Ҳисоб-китоб счёти» -.


Ер солиғини ҳисоблаш ва тўлаш тартиби
Ўз мулкида, эгалигида ёки фойдаланишида ер участкаларига эга бўлган юридик шахслар ер солиғи тўловчиларидир.
Юридик шахслар учун қуйидаги ер участкалари солиқ солинадиган объект ҳисобланади:
1) қонун ҳужжатларида белгиланган тартибда мулк қилиб олинган ер участқалари;

  1. қишлоқ ёки ўрмон хўжалигини юритиш учун эгалик қилишга берилган ер участкалари;

  2. корхоналар, бинолар ва иншоотлар қуриш учун ёқи қишлоқ хўжалигига тааллуқли бўлмаган бошқа мақсадларда фойдаланиш учун берилган ер участқалари;

  3. корхоналар, бинолар ёки иншоотларга бўлган мулк хуқуқи ўтиши билан бирга эгалик қилиш ва фойдаланиш ҳуқуқи ҳам ўтган ер участкалари.

Ер солиғи ставкалари Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси томонидан белгиланади ва Давлат Солиқ қўмитаси томонидан белгиланган умумий тартибда солиқ тўловчиларга етказилади.
Ер солиғини ҳисоблаш ер участкасининг ҳақиқий майдони асосида амалга оширилади.
Ҳисобланган сумма қуйидаги ёзув билан ифодаланади:
Д-т 9430-"Бошқа оператсион харажатлар"
К-т 6410-"Бюджетга тўловлар бўйича қарздорлик"
Ушбу солиқ бюджетга тўланганда қуйидагича проводка берилади:
Д-т 6410-"Бюджетга тўловлар бўйича қарздорлик"
К-т 5110-"Ҳисоб-китоб счёти"



Download 9,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish