Атамалар рақамини уларнинг таърифи билан жуфтланг



Download 50,16 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi50,16 Kb.
#158594
Bog'liq
2 5294190032960097248



Атамалар рақамини уларнинг таърифи билан жуфтланг.


1

Морфология

А

Нерв тугуни

2

Физиологик эритмалар

Б

Нерв танаси

3

Ҳужайра

Д

Таркиби қонга яқин бўлган эритма

4

Аксон

Е

Нейроннинг калта ўсимтаси

5

Тўқималар

Ф

Нейроннинг узун ўсимтаси

6

Органлар системаси

Ҳ

Танани қўл билан тўкиллатиб уриб кўриш

7

Перкуссия

Г

Тананинг ташқи тузилиши

8

Нейроглея

Ж

Организмнинг структура бирлиги

9

Дендрит

К

Бирхил вазифани бажарувчи ҳар хил шаклга эга бўлган ҳужайралар комплекси

10

Сома

Л

Бир хил вазифани бажарувчи бир неча органлар


Атамалар рақамини уларнинг таърифи билан жавоби

1

Морфология

Г

Тананинг ташқи тузилиши

2

Физиологик эритмалар

Д

Таркиби қонга яқин бўлган эритма

3

Ҳужайра

Ж

Организмнинг структура бирлиги

4

Аксон

Ф

Нейроннинг узун ўсимтаси

5

Тўқималар

К

Бирхил вазифани бажарувчи ҳар хил шаклга эга бўлган ҳужайралар комплекси

6

Органлар системаси

Л

Бир хил вазифани бажарувчи бир неча органлар

7

Перкуссия

Ҳ

Танани қўл билан тукиллатиб уриб кўриш

8

Нейроглея

А

Нерв тугуни

9

Дендрит

Е

Нейроннинг калта ўсимтаси

10

Сома

Б

Нерв танаси


КЛАСТЕР ВОСИТАСИДА

Нерв системасининг тузилиши ёзинг


Нерв системаси





































































Нерв системасининг тузилиши


Нерв системаси





Марказий

Периферик





Орқа мия

Нерв чигаллари



Бош мия

Нерв тугунлари







Орқа миянинг орқа шохлари



Узунчоқ мия



Орқа миянинг олдинги
шохлари



Мия кўприги



мияча



Оралиқ мия



Ўрта мия





Умуртқа поғонасини юқоридан пастга кетма - кетлигини топинг.



  1. бел; 2) думғаза;

3) бўйин; 4) кўкрак; 5) дум;



Ақлий ишчанлик қобилияти даврларини кетма - кетлигини топинг.

1) Беқарор компенцация даври. 2) Меҳнат фаолиятининг прогрессив пасайиш даври 3) Тўлиқ компенцация даври. 4) ишга кириш даври.5) Оптимал ишчанлик даври.





Жавоби





Тушириб қолдирилган сўзларни ёзинг.


__________________болалар тик турганда боши бироз олдинга эгилган, елкалари олдинга осилган, кўкрак қафаси ботиқроқ, қорни олдинга чиққан бўлади.
__________________болаларда кураклар қанотга ўхшаш кўтарилиб туради. Букир ҳолат юзага келади.
Лордотик қад-қоматли кишиларда гавдасининг орқа қисми текис, кўкрак қафаси ясси, қорни олдинга чиққан бўлади, _________________________нормадан кўпроқ олдинга буқилиши кузатилади.
Сколиоз деб аталувчи қад-қоматли болаларда тик турганда елкаларининг бири паст, бири баланд, кўкраклари ҳам паст, баланд бўлиб, __________________________ бўртганроқ, иккинчи томони ботиқроқ ҳолатда бўлади
Жавоби


Эгилган қад-қомат болалар тик турганда боши бироз олдинга эгилган, елкалари олдинга осилган, кўкрак қафаси ботиқроқ, қорни олдинга чиққан бўлади.

Кифотик қад-қоматли болаларда кураклар қанотга ўхшаш кўтарилиб туради. Букир ҳолат юзага келади.


Лордотик қад-қоматли кишиларда гавдасининг орқа қисми текис, кўкрак қафаси ясси, қорни олдинга чиққан бўлади, умуртқа поғонасининг бел қисми нормадан кўпроқ олдинга буқилиши кузатилади.



Сколиоз деб аталувчи қад-қоматли болаларда тик турганда елкаларининг бири паст, бири баланд, кўкраклари ҳам паст, баланд бўлиб, кўкрак қафасининг бир томони бўртганроқ, иккинчи томони ботиқроқ ҳолатда бўлади.


Download 50,16 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish