Асосий касалликнинг баёии



Download 1,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/124
Sana25.02.2022
Hajmi1,18 Mb.
#308561
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   124
Bog'liq
teri va tanosil kasalliklari

 
7-МАШҒУЛОТ 
1. Машғулот мавзуси.
Сўзак (сабаблари, юқиш йўллари, клиник белгилари, 
диагностикаси, даволаш, олдини олиш). 
2. Мавзунинг қисқача мазмуни. 
Сўзак 
сийдик-таносил 
аъзолари 
касаллигидир. 
Касалликнинг 
қўзғатувчи 
гонококкларни Олмониялик олим Нейссер 1879 йилда кашф этган. Гонококклар Грам 
усулида манфий бўяладиган диплококклардир. Улар ловия шаклида бўлиб, узунлиги 1,25 
мкм, эни 0,75 мкм ни ташкил этади. Гонококклар фақат одам организмини зарарлайди, 
таркибида оқсил моддаси бўлган сунъий озиқ муҳитларда яхши ривожланади. 
Касаллик катта ѐшдаги кишиларга жинсий алоқа пайтида юқади. Болаларга ножинсий 
йўл билан: касалликка чалинган ота-оналаридан ва уй-рўзғор буюмлари орқали юқади. 
Гонококклар цилиндрсимон эпителий ҳужайралари билан қопланган шиллиқ қаватларда 
яшайди ва уларни зарарлайди. Шу сабабли одатдаги сўзак жараѐни қуйидаги аъзоларнинг 
яллиғланишига олиб келади: сийдик чиқарув йўли (уретрит), бачадон бўйни (эндоцервицит), 
йўғон ичакнинг пастки қисми (проктит), қиз болаларда қин (вагинит) ва янги туғилган 
чақалоқларда кўзнинг конъюнктивал ва мугуз қаватлари (бленнорея). Бошқа сийдик-таносил 
аъзоларининг ва экстрагенитал органларнинг гонококклардан зарарланиши сўзакнинг 
асорати ҳисобланади. 
Сўзакда бемор организмига тушган гонококклар қон зардобида махсус қарши таначалар 
(комплемент боғлаб олувчи, бир-бирига ѐпишиб чўкмага тушувчи ва бошқа турдаги 
антитаналар) ҳосил бўлишига олиб келади. Бу антитаналар оқсилларнинг 6-8 турига 
мансубдир. Бироқ ҳосил бўлган иммун таначаларнинг ҳимоя кучи жуда паст бўлади. Улар 
беморларни организмга қайта тушган гонококклардан ҳимоя қила олмайди. Шу сабабли 
сўзакдан даволанган беморларга касаллик қайта юқиши мумкин (реинфекция). Сўзак билан 
касалланган беморларда кузатиладиган фагоцитоз асосан кўп ядроли нейтрофиллар 
томонидан олиб борилади. Аммо бундай фагоцитоз тугалланмаган ҳисобланади 
(эндоцитобиоз). Сўзакнинг кечиши, касалликнинг оғир ѐки енгил ўтиши бемор 
организмининг иммунобиологик ҳолатига боғлиқ. Сўзак сепсисининг кўпинча организми 
заифлашиб қолган беморларда кузатилиши фикримизнинг далилидир. 
Амалий венерологияда сўзакнинг қуйидаги клиник турларини фарқлаш қабул 
қилинган: 
1. Янги сўзак (касаллик муддати 2 ойдан кўпга чўзилган бўлмаса); 
а) ўткир сўзак - касаллик белгилари ўта ривожланган; 
б) ўртача ўткир сўзак - касаллик белгилари ривожланган; 
в) торпид, сезилар-сезилмас сўзак - касаллик белгилари кам ѐки аҳѐн-аҳѐнда намоѐн 
бўлади. 
2.
Сурункали сўзак (касаллик шаклланганига 2 ойдан кўп вақт ўтган). Бунда сўзак жараѐни 
чуқурлашади, ўчоқли тус олади, сўзак асоратлари кузатилади. Касалликнинг клиник 
белгилари кўпинча суст бўлади, баъзан у қўзиб туради. Йиллаб давом этиши мумкин. 
3.
Яширин сўзак ѐки гонококк ташувчанлик.
Сўзакнинг бу турида касаллик белгилари кузатилмайди. Аммо бемор организмида, 
айниқса унинг сийдик-таносил аъзоларида гонококклар мавжуд бўлиб, улар лаборатория 


усулларидагина аниқланади. Гонококклар ташувчи одамлар кўпчилик ҳолларда ўзларини 
соғлом деб ҳисоблайдилар. Улар касаллик юқтириш манбаи ҳисобланади. Гонококк 
ташувчанлик диагнози одатда тасодифан қўйилади, яъни текширилаѐтган шахсда 
бактериоскопик ва бактериологик усуллар ѐрдамида сўзак кокклари топилгандан сўнг 
уларнинг касаллик манбаи эканлиги исботланади.

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish