Андижон давлат тиббиёт институти «Наркоз асоратлари. Реанимация асослари»



Download 165,87 Kb.
bet3/6
Sana23.02.2022
Hajmi165,87 Kb.
#169334
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
наркоз

Нафас олиш тизими:

  • Мустакил нафас олишнинг бор ёки йуклиги;
  • Нафаснинг чукурлиги, ритми ва частотаси;
  • Организм хаёт учун мухим функцияларининг инструментал текширув параметрлари

    - ЭКГ

    - Кондаги газларни текшириш

    - Электроэнцефалография

    - Артериал босимни доимий улчаб туриш

    - МВБ (ЦВД) ни назорат килиб туриш

    ХАЕТИЙ ЗАРУР АЪЗОЛАРНИНГ ФАОЛИЯТИНИ БУЗИЛИШИ


    Хушдан кетиш (Syncope) – бош миядаги гипоксия натижасида бирданига ва киска мудаттли булади.
    Клиникаси – юз терисини окариши, кунгил айнаши, кулокларда шовкин, куз олдини коронгулашиши, совук тер босиши, бош айланиш.

    Коллапс (Collapsus) (бирданига екилиб тушиш) – бирданига кон томир етишмовчилиги, кон томирлар тонусини ва айланиб турувчи кон хажмини камайиши характерланувчи, артериал ва веноз кон босимини бирданига тушиб кетиш.

    • Коллапс (Collapsus) (бирданига екилиб тушиш) – бирданига кон томир етишмовчилиги, кон томирлар тонусини ва айланиб турувчи кон хажмини камайиши характерланувчи, артериал ва веноз кон босимини бирданига тушиб кетиш.
    • Клиникаси – окариш, цианоз, пульс ипсимон ва тез, юзаки ва тезлашган нафас, АКБ пасайиши, епишкок тер, кул-оеклари совуши, тана хароратини пасайиши, холсизлик.

    Шок (Chok) – марказий нерв системаси ва организмнинг барча физиологик тизимлар функцияларини прогрессив равишда пасайиши билан кечадиган холат.

    Шок (Chok) – марказий нерв системаси ва организмнинг барча физиологик тизимлар функцияларини прогрессив равишда пасайиши билан кечадиган холат.

    ШОК ТАРИХИДАН МАЪЛУМОТЛАР:

    • - Шок хакидаги маълумотлар Гиппократ давридан келган.
    • - Шокни биринчи булиб Х.Ле Драна (1737) таърифлаган ва даволаш чоралари таклиф килган
    • - XIX аср бошида П.Савенко шок хосил булишида марказий нерв системаси функциясини бузилиши сабаблигиникурсатган.
    • - Н.И. Пирогов шокнинг клиник манзарасини тулик еритиб берди ва икки даварга ажратди –эректил ва торпид.
    • - XIX асмр охири ва XX аср бошларида биринчи марта шок хакида теория шаклланди.

    Download 165,87 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
    1   2   3   4   5   6




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish