Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


 — ю ракси м он барг,  13 —



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet126/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

12 —
ю ракси м он барг, 
13 —
б у й рак сим он барг, 
14 —
ў қсим он барг, 
1 5 —
найзасимон барг, 
1 6 —
патсим он барг, 
1 7 —
панж а бўлакли барг, 
1 8 —
барм оқ томирли барг, 
1 9 —
барм оқсимон қирқм а барг, 
20 — ш -
расимон барг, 
21
— уч япроқли барг, 
22 —
панж асим он мураккаб барг, 
23 —
ёнбаргчали мураккаб барг, 
24 —
т о қ патсим он м ураккаб барг, 
25 —
такрорий ж уфт м ураккаб барг, 
26 —
қўш такрор патсим он барг, 
2 7 — ток
патсим он алмашма барг.


76-расм.
Барг таги , учи ва ч е т л а р и н и н г х и лм а-х и лл и ги . 
А —
учи: 
/ — учли, 
2 —
чўзиқ, 
3 —
тў м то қ , 
4
— тўгарак (ю м ал о қ ), 5 — ўйм а, 
6 —
ўткир; 5 — таги: / — чўзиқ, 
2 —
понаси м он , 
3 —
к енгп онаси м он ,
4 — 
ё п и ш қ о қ , 
5 —
к е с и к , 
6 —
тў г а р а к , 7 — ў й м а , 
8 —
ю р а к с и м о н . 
В —
барг пластинкасининг қирралари: аррасимон, 
2 —
қўш аррасимон, 
3 —
ти ш сим он, 
4 —
кунгурали (тўм тоқ тиш ли), 5 — ўйма, 
6 —
бутун.
ва ҳ.к. (76-расм, А); барг таги энсиз понасимон, понаси­
мон, кенг понасимон, ёпишқоқ, кесик, тўгарак, ўйма, 
юраксимон (76-расм, Б); барг шапалоғининг чети (қирра- 
лари): аррасимон (ўрик, тол ва бошқаларда), қўш арраси­
мон, тишсимон (шўраларда); тўмтоқ тишли (кунгурали); 
ўйилган, бутун (текис) бўлади (76-расм, В).
Барг бандида бир неча япроқчалар жойлашган бўлса, 
бундай барг 
мураккаб барг 
деб аталади. Хазонрезлик вақ- 
тида бу япроқчалар олдинма-кетин тўкилади, шундан сўнг 
асосий банд ҳам поядан узилади (масалан, ёнғоқ, акация, 
наъматак, атиргул ва бошқалар). Мураккаб баргнинг асо­
сий банди 
рахис 
(лот. р а х и с — умуртқа) деб аталади. Ра- 
хисда япроқчаларнинг жойлашишига қараб мураккаб барг 
одатда учталик, патсимон ва панжасимон шаклда тафовут 
этилади (75-раем, 22—27).
Барглар ажралиш хусусиятига кўра, панжа бўлакли, 
панжасимон бўлакли ва лирасимон бўлиши мумкин (75- 
расм, 
20
).
Баргларнинг томирланиш системаси. 
Ўсимликларда барг 
шапалоғининг томирланиш системаси барг банди ва по-


яга кетадиган тола (томир)ларидан иборат бўлиб, улар 
орқали сув, минерал тузлар ва органик моддалар ҳаракат- 
ланади. Сув ва минерал тузлар барглардаги ҳужайраларга, 
органик моддалар эса доимо барг ҳужайраларидан пояга 
қараб ҳаракат қилади.
Томирланиш системаси икки хил: йўғон пишиқ меха­
ник тўқима ва ингичка трахеидлар (луб ва склеренхима)- 
дан иборатдир. Йўғон томирлар жуда пиш иқбўлиб, барг 
банди ва барг пластинкасини тутиб туриш (механик та­
янч) вазифасини бажаради, Трахеидларни учи берк, улар 
анастамозалар 
(юнон. а н а с т о м о з и с — улагич) деб ата­
ладиган ингичка луб ва склеренхима ҳужайралари билан 
қўшилади ва барг шапалоғини йиртилишдан сақлайди.
Томирланиш системаси барг шапалоғида ҳар хил: ди­
хотомик, параллел, ёйсимон, патсимон ватўрсимон шаклда 
бўлади (77-расм).
Филогенетик жиҳатдан учта такомиллашмаган томир- 
ланишнинг қадимги 
дихотомик 
ёки айрисимон хили мав­
жуд. Бу хилдаги томирланиш айрим жойларда мезозой 
эрасидан сақланиб қолган 
реликт 
(лот. р е л и к т у с қол- 
дирилган) кам учрайдиган гинго (Tingo Ы1оЬа)нинг барг-

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish