Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


Ъ-расм. Барг ва унинг қисмлари:  1 —



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

1Ъ-расм.
Барг ва унинг қисмлари: 
1 —
бандли, 
2
— бандсиз, 
3 —
ёстиқчали 
ёки бўртмали барг, 
4 —
новли ёки гилоф ли барг, 5 — ён баргчалари 
туташмаган; 6 — ён баргчалари туташган барг, 7 — ён барглари туташган 
ётиқчали барг: 
пл
— барг п ластинкаси, 
ос
— барг асоси, 
вл —
нов ёки 
ғилоф , 
пр
— ён баргчалар, 
ч
— барг банди, 
пп
— ён куртак, 
мм —
и н ­
теркаляр меристема.


томони шундаки, у ясси шаклда, дорсовентрал тузилишда 
бўлиб, ўсиши чекланган. Баргнинг катга-кичиклиги ҳар 
хил: энг йирик барг рафия деб аталган, патсимон баргли 
хурмо дарахтларида 15—20 м, Жанубий Американинг тро­
пик қисмида, айниқса, Амазонка дарёси ҳавзаларида кўп 
тарқалган Виктория реги баргининг диаметри 2 м гача. 
Энг кичик барг эса бир неча см гача бўлади. Баргнинг 
асосий вазифаси фотосинтез, транспирация, газ алмаши- 
нувидан иборат. Барг пластинкаси билан барг асоси ўрта- 
сида барг банди жойлашган. Унинг шакли цилиндрсимон, 
ясси, узун (ёнғоқца) ёки қисқа (толда) бўлиши мумкин. 
Банди бор барглар 
бандли барглар 
деб, банди йўқ барглар 
бандсиз барглар 
деб аталади (73-расм, 2). Барг бандлари 
баргларни пояга яшил ёруғ тегадиган бўлиб жой олишига, 
мустаҳкамлик, ўтказувчанлик ва интеркаляр ўсишга им­
кон беради.
Баргнинг асоси ёки таги ҳар хил: баъзи ўсимликларда 
новда ва шохча билан бирлашадиган ери бўртма шаклида, 
кўпгина ўсимликларда эса баргнинг асоси тарновга ўхшаб 
кенгайган бўлиб, поянинг бир қисмини ўраб олади ва барг 
нови ёки 
барг ғилофи 
дейилади. Барг ғилофи бир паллали 
(ғалладошларда) ва баъзан икки паллали (соябонгулдош- 
ларда) учрайди (73-расм, 4). Барг ғилофи тиниқ (шаф- 
фоф) парда (пўст)ли ёки қўнғир, кулранг бўлиши мум­
кин. Баъзан барг ғилофининг ҳужайраси яшил рангда 
бўлиб, фотосинтезда қатнашиш хусусиятига эга. Барг ғило- 
фи барг қўлтиғида жойлашган куртак ва пояни интерка­
ляр меристемани ҳимоя этади.
Кўпгина ўсимликларда барг билан поянинг қўшилади- 
ган жойида, яъни барг бандининг асосида (тагида) бир 
жуфт алоҳида ўсимталар чиқади, буларга 
ёнбаргчалар 
деб 
аталади (74-расм 5,6). Ёнбаргчаларнинг шакли пардага, 
қобиққа, майда-майда баргчаларга қилтаноқ ва баъзан 
ҳақиқий баргларга ўхшайди. Йириклашган ёнбаргчалар 
фотосинтез вазифасини бажаради (масалан, нўхат, мурак- 
кабгулдошларнинг кўпчилик вакилларида).
Онтогенезда ёнбаргчалар, барг пластинкасига нисба­
тан олдин ривожланади ва куртакдаги баргларни ҳимоя 
этади, чунки барг пластинкаси нисбатан йирикроқ бўла- 
ди. Куртак очилгандан сўнг ёнбаргчалар тушиб кетади


74

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish