Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


-раем. Олма. / — кўндаланг кесмаси



Download 8,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/207
Sana23.07.2022
Hajmi8,53 Mb.
#843010
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   207
Bog'liq
Botanika. O\'simliklar morfologiyasi va anatomiyasi (M.Ikromov va b.)

170
-раем.
Олма. / — кўндаланг кесмаси; 
2 —
 мевачибарглари очиб
кўрсатилган олма; 
п л
 — мевачибаргларнинг чегараси.
www.ziyouz.com kutubxonasi


қисм билан қўшилиб мева баргчаларнинг ички қисмидан 
юзага келганлигини эътаборга олиб синкарп меваларга 
киритилган.
Анор — ўзига хос шакл тузилишга эга бўлган кўпуруғ- 
ли синкарп мевадир. У остки тугунчадан ташкил топган. 
Мева атрофи терисимон қалин пўст билан ўралган. Пиш- 
ганда нотекис шаклда ёрилади. Тугунча уялари йирик уруғ- 
лар билан тўлган. Уруғларнинг ташқи пўсти этли ва ши- 
ралидир.
Ё н ғ о қ — такомиллашган остки тугунчадан ҳосил бўлиб, 
ёғочланган, мева ёнига эга булган, бир уруғли қуруқ мева. 
Оврупо, Осиё, Америка ўрмонларида ўсувчи пиндик (Corylus 
avellana) ва эман (Quercus) дарахтларига хос мевадир.
Эволюция жараёнида синкарп мевалардан паракарп ва 
лизикарп мевалар келиб чиққан.
Псевдомонокарп (юнон. п с е в у д о с — ёлғон, сохта; 
м о н о — битта; к а р п — мева) хилдаги меваларнинг таш- 
қи кўриниши монокарп — якка уруғли мевага ўхшаш бўлиб, 
бундай мевалар псевдомонокарп гинецейдан тараққий эта­
ди. Уларда тугунча остки, бируйли (хонали) ва бируруғли 
бўлади, масалан, ёнғоқ (Juglans regia). Мева пўсти — экзо­
карп, этли, меваси пўстидан ажралгандан кейин чин ёнғок 
ёки данакли сохта мева бўлади.
П а р а к а р п м е в а л а р (юнон. п а р а — олдида, ён- 
дош, қўшни; к а р п о с — мева) деб бир неча мевабарглар- 
нинг йиғиндисидан ҳосил бўлган бируйли меваларга ай­
тилади. Улар бируйли ёки кўпуруғли, очиладиган ёки очил­
майдиган, устки ва остки тугун чалардан ҳосил бўлади.
Очиладиган паракарп мевалар кўсакча, (кўкнордошлар 
оиласининг кўпчилик вакилларида, кўкнор, қизғалдоқ; 
бинафшадошлар, итузумдошлар (картошка), шумғиядош- 
ларда учрайди.
Кўсакчадан паракарп қўзоқча келиб чиққан. Ҳақиқий 
паракарп қўзоқча иккиуйли икки мевабаргларнинг бир- 
бири билан туташишидан ҳосил бўлади. Улар пастдан 
юқорига қараб очилади (масалан, карам, ёввойи турп, ок 
горчица, экма рижик ва бошқалар) (171-расм).
Очилмайдиган паракарп бируруғли меваларга: қўзоқча 
(ярутка, читир), донча (буғдой, арпа, тариқ, макка, қўноқва 
бошқалар), писта (мураккабгулдошлар) мисол бўла олади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


\1 \-р а с м .

Download 8,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish