Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим



Download 8,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet190/207
Sana23.07.2022
Hajmi8,53 Mb.
#843010
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   207
Bog'liq
Botanika. O\'simliklar morfologiyasi va anatomiyasi (M.Ikromov va b.)

5
158
-раем.
Уруғкуртакнинг асосий хиллари: 
1
 — ортотроп (тўғри); 
2 —
анатроп (тескари); 
3
 — гемитроп (ярим қайрилган); 
4 —
 кампилотроп
(букилган); J — амфитроп (иккитомонлама букилган);
зм — уруғмуртак халтаси.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу хилдаги уруғмуртак ёпиқуруғли ўсимликларда энг кўп 
учрайди.
3. Г е м и т р о п ёки я р и м қ а й р и л г а н уруғмуртак. 
Нуцеллус билан интигумент ўсиш даврида плацентага нис­
батан 90° қайрилган (сигирқуйруқдошлар, примуладош- 
ларда учрайди).
4. К а м п и л о т р о п ёки б и р т о м о н л а м а қ а й -
р и л г а н уруғмуртак. Бундай уруғмуртакда нуцеллус би­
лан интигументларнинг бир томони букилган бўлиб, чанг 
йўли халаза ёнига бориб қолади. Бу хилдаги уруғмуртак 
капалакдошлар, дуккакдошлар, бутгулдошлар ва бошқа 
оилаларда учрайди.
5 . А м ф и т р о п ёки э г м а уруғмуртак. Бунда нуцеллус 
букилиб тақасимон шаклга киради (капалакдошларни ай­
рим вакилларида учрайди).
Эволюция жараёнида ёпиқуруғли ўсимликлар нуцел- 
лусининг қалин деворлари юпқалашиб боради. Тожбарг- 
лари бирлашмаган ўсимликларда уруғмуртак крассинуце­
лят (лот. к р а у с . — қалин), тожбарглари бирлашган ўсим- 
ликларда эса тенуинуцелят (лот. т е н и у и с — ю пқа) 
ривожланган.
Тенуинуцелят уруғмуртакнинг ички интигумент ҳужай- 
раларидан тапетум тараққий этади. Тапетум цитоплазма- 
си углеводлар, оқсиллар, витаминларга бой. Бу моддалар 
амилаза, протеаза ферментлари ёрдамида парчалангандан 
сўнг ўтказувчи тўқима орқали муртакка ўтиб озиқ бўлади.
Талайгина ёпиқуруғли ўсимликлар уруғмуртагининг 
халаза устидаги ҳужайралари такомиллашиб гипостаза 
(юнон. х и п о с т а з и с — тиргак, айри) деб аталадиган тўқи- 
мага айланади. Бу тўқималарнинг хусусияти ҳалигача аниқ 
эмас. Баъзилар гипостаза эмбрион халтасининг уруғмур- 
так томон ўсмаслигига таъсир этади дейишса, бошқа би- 
ровлар гипостаза эмбрион халтасининг ферментлар ёки 
бўлмаса озиқ моддалар билан таъминлашда фаол ишти­
рок этади, деб тахмин қиладилар.
Баъзи ёпиқуруғли ўсимлик вакилларида уруғбанд ёки 
интигументлардан обтуратор деб аталадиган махсус тўқи- 
ма ҳосил бўлади ва чанг найчасининг ўсиб эмбрион хал- 
тасига етишига сабабчи бўлади. Бу тўқима уруғмуртак ри­
вожланишининг дастлабки даврида пайдо бўлиб, уруғла- 
ниш содир бўлгандан сўнг емирилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Уруғмуртакнинг тараққий этиши ва мегаспорогенез. Уруғ- 
муртакни ҳосил қилувчи дўмбоқча шаклидаги меристема 
нуцеллус ташқи эпидерма ҳужайраларининг антиклинал 
ва субэпидермик ҳужайраларнинг периклинал бўлиниши 
натижасида уруғчи археспорий тараққий этади. Ёпиқуруғли 
ўсимликлар уруғмуртак учида баъзан битта ёки бир неча 
бирҳужайрали археспорий ҳосил бўлади. Археспора хужай­
ралари йирик ва цитоплазмага бой бўлиб, жуда тез бўли- 
ниш қобилиятига эта. Кўпҳужайрали археспорий казуа- 
риндошлар, атиргулдошлар, қайиндошлар, мураккабгул- 
дошлар, шўрадошларда учрайди.
Археспора ҳужайрасининг биттаси бўлиниб, дастлабки 
париэтал (девор) — қоплағич ва она мегаспор ҳужайраси- 
ни ҳосил қилади. Қоплағич ҳужайра кўпинча крассину- 
целлят уруғ муртакларда бўлади, тенуинуцеллят уруғмур- 
такларда учрамайди.
Кўпчилик ёпиқуруғли ўсимликларда археспора ҳужай- 
раси икки марта мейоз бўлингандан кейин тўргга гаплоид 
мегаспор ҳосил бўлади. Бу жараёнга мегаспорогенез дейи­
лади. Халаза (аҳён-аҳёнда 
микропилла) томондаги ху­
жайралар жуда катгалашиб 
кетади, юқоридаги ҳужайра- 
ларни сиқиб қўяди ва пиро­
вардида бир ядроли уруғчи 
гаметофит ёки эмбрион хал- 
тасига айланади (159-расм, 
6
).
Эмбрион халтаси уч мар­
та б ў л и н и ш н ати ж аси д а 
ҳосил бўлади. Биринчисида 
икки ядро ҳосил бўлади ва 
ҳужайра қутбларидан жой 
олади. Кейинчалик бу ядро- 
лар яна икки марта бўлина- 
ди ва эмбрион халтасининг 
ҳар и кки қутб том онид а 
тўрттадан ядро юзага кела­
ди. Ҳар қайси қутбдаги яд- 
ролар биттадан м арказга 
йўналади ва бир-бири билан

Download 8,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish