Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


Гинецей типларининг эволюцияси



Download 8,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet187/207
Sana23.07.2022
Hajmi8,53 Mb.
#843010
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   207
Bog'liq
Botanika. O\'simliklar morfologiyasi va anatomiyasi (M.Ikromov va b.)

Гинецей типларининг эволюцияси: 
1
 — уруғчибарглари
туташмаган; 
2
 — апокарп гинецей; 
3
 — синкарп гинецей;
4— 6 —
 паракарп гинецей; 
7 ,8 —
 лизокарп гинецей.
Сутурал ёки ён плаценталар апокарп ва синкарп гине- 
цейларда учрайди. Улар уч хил: марказий бурчак, па- 
риэтал ёки девор, сохта ўқли ёки эркин марказли плацен­
талар бўлади.
Марказли плацента уруғкуртаклар билан гул тугуни 
уяларининг ички бурчакларида ёки четида жойлашган. Бу
www.ziyouz.com kutubxonasi


шаклдаги плацента синкарп гинецейга хосдир (пиёзгул- 
дошлар, қўнғироқгулдошлар) (155-расм, 3).
Париэтал ёки девор плаценталар гул тугуни ички де- 
ворларидан узунасига жой олади. Бу хилдаги плацента 
ёпиқуруғли ўсимликларнинг жуда кўп оилаларида учрай­
ди (бутгулдошлар, кўкноргулдошлар, толдошлар, орхидея- 
дошлар, гунафшадошлар ва бошқалар).
Баъзан плаценталар тугунча бўшлиғига бўртиб чиқади 
ва сохта тўсиқ ҳосил қилиб, кўпуйли тугунча вужудга ке­
лади (қовоқдошлар, 156-расм, 1). Иккиуйли тугунча бут- 
гулдошларда (156-расм, 2) учрайди.
Сохта ўқли ёки эркин марказли плаценталар лизикарп 
гинецейли гулларда (наврўзгулдошлар , чиннигулдошлар, 
торонгулдошлар) ва бошқа кўпгина ўсимликларда учрайди.
Гулда тугунчаларнинг ҳолати. Тугунча ёки уруғдон ги­
нецей (уруғчи)нинг энг муҳим қисмларидан бири бўлиб, 
гулўрнида ўрнашишига қараб қуйидагича: устки тугунча, 
остки тугунча ва ўрта тугунча. Устки тугунча гул бўлакла- 
ридан юқорида жойлашади (157-расм, 1). Остки тугун­
ча — гул бўлакларидан пастда жойлашади (157-расм).
Кўпгина атиргулдошлар оиласига мансуб ўсимликлар- 
да битта ёки бир неча тугунча кўзачага ўхшаш ботиқ ги- 
пантий (юнон. х и п о — ости, пастки қисми, а н т о с — гул) 
деб аталадиган гул бандининг кенгайган гулқўрғонидан 
жой олади. Бундай тугунча ўрта тугун ёки ўрта тугун гул 
деб аталади (масалан, наъматак, олча, ўрик, шафтоли ва 
бошқалар). Филогенетик жи\атдан устки гул тугуни остки

Download 8,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish