Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


-раем. И кки паллали ўсимликларда илдизнинг иккиламчи тузилиши. 1 —



Download 8,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/207
Sana23.07.2022
Hajmi8,53 Mb.
#843010
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   207
Bog'liq
Botanika. O\'simliklar morfologiyasi va anatomiyasi (M.Ikromov va b.)

-раем.
И кки паллали ўсимликларда илдизнинг иккиламчи тузилиши.
1 —
эпиблема; 
2 —
бошланғич пўстлоқ (В); 
3
— бошланпгч ксилема;
4
— камбий ёйлари; 
5 —
камбий ҳалқаси; 
6 —
эндодерма; 7— перицикл; 
8 —
иккиламчи ф лоэм а;9— иккиламчи ксилема; 
1 0 —
экзодерма;
II
— перидерма.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Илдизнинг иккиламчи тузилиш даврида бошланғи' 
пўстлоқ элементлари экзодерма (эпиблема) емирилади 
ўрнига иккиламчи пўстлоқ — пўкак камбийси — феллоге) 
\осил бўлади. Ўз навбатида феллоген ҳужайралари бўли 
ниб ички қават феллодермани ва ташқи қават пўкакн] 
ҳосил қилади. Ўтказувчи тўқима ҳужайраларида ҳам ўзга 
риш юз
беради. Иккиламчи ксилема орасида кўндалан 
жойлашган радиал нурлар, коллатерал тола найлар била] 
алмашади.
Илдизнинг иккиламчи тузилиши очиқ уруғли ва икк! 
паллали ўсимликларга хос хусусият бўлиб, бир паллали в 
қирққулоқсимонларда бирламчи тузилишда қолади.
10-§. ВЕГЕТАТИВ ОРГАНЛАРНИНГ ИХТИСОСЛАШУВИ ВА
УЛАРНИНГ БИОЛОГИК АҲАМИЯТИ
Новда ва барг метаморфози. 
Новда хилма-хил вазифа 
ларни бажаришга мослашганлиги учун ҳам ташқи кўри 
ниши 
ўзгарувчацдир. 
Эволюция жараёнида барг, поя в 
баъзан куртак бир вақтда метаморфозга учрайди. Новда 
ларнинг асосий шакл ўзгаришларини кўриб чиқамиз.
Илдизпоя. 
Илдизпоя деб, ер остида горизонтал ёки би 
оз эгри бўлиб ўсадиган, баъзи моддаларни ғамлайдиган в; 
кўпинча вегетатив кўпайиш учун хизмат қиладиган шак 
ли ўзгарган новдага айтилади (96-расм). Илдизпояда бўғи] 
ва бўғин оралиғи, редукцияланган барг ва ён куртаклар 
қўшимча илдизлар ёрдамида ерга мустақкам ўрнашиб ту 
ради. Ҳар йили илдизпоядан ер устига чиқадиган бир йил 
лик новдалар ҳосил бўлади. Илдизпоянинг учида курта: 
бўлади ва унинг фаолияти туфайли ҳар йили бир томонг 
қараб ўсади. Илдизпоянинг эски “қариган” қисми эса аста 
секин нобуд бўлади. Тик ўсадиган илдизпоялар валериа 
на, черемицада, горизонтал илдизпоялар эса Ранг (97 
раем), буғдойиқ, ғумай, ажриқ, ландиш, купена, касати 
ва бошқа ўсимликларда учрайди. Илдизпояларнинг ҳаёт] 
уч — тўрт йилдан бир неча йилларгача давом этиши мум 
кин.
Ер остки столонлар ва тугуиаклар. 
Баъзи ўсимликла
поясининг энг остки қисмидаги куртаклардан ёз ойлари
www.ziyouz.com kutubxonasi


96

Download 8,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish