Аманова Хуршида Иниятуллаевна Мавзу: Локал ва глобал тармоқларда ички ва ташқи хавфлар таснифи. Глобал тармоғи орқали хужумлардан ҳимояланиш усуллари



Download 27,23 Kb.
bet3/7
Sana09.04.2022
Hajmi27,23 Kb.
#539550
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1 саволга Аманова Хуршида Иниятуллаевна

1-мисол. Ахборотларни пакетли қайта ишлаш режимини таъминловчи мэйнфрейм туридаги ЭҲМга боғловчи қурилма ёрдамида мини ЭҲМ уланган. ҳар икки ЭҲМ битта машина залида турибди. Мини ЭҲМ кейинчалик минфреймдаги мураккаб масалаларни ечишда фойдаланиладиган маълумотларни тайёрлайди ва олдиндан қайта ишлаб чиқади. Бу кўп машинали локал комплекс саналади.

2-мисол. Қайта ишланишга келадиган масалаларни қайта тақсимлаш учун комплексга учта ЭҲМ бирлаштирилган. Улардан бири диспетчерлик вазифасини бажаради ва қайта ишловчи қолган иккита ЭҲМдан бирининг бандлигига кўра масалалар тақсимланади. Бу локал кўп машинали комплекс.

3-мисол. ЭҲМ айрим минтакалар бўйича жойлаштириш - йиғади, уларни олдиндан қайта ишлаб чиқади ва кейинчалик фойдаланиш учун телефон алоқа канали орқали марказий ЭҲМга узатади. Бу масофали кўп машинали комплекс.

Компьютер (ҳисоблаш) тармоги – бу, маълумотларни тақсимлаб қайта ишлаш талабларини қондирувчи ягона тизимга алоқа канали ёрдамида уланган компьютерлар ва терминаллар жамланмасидир. Компьютер тармоғи кўп машинали ассоциациянинг олий шакли саналади. Компьютер тармоғининг кўп машинали ҳисоблаш комплексидан асосий фарқини кўрсатамиз.


Биринчи фарқ - хажм, ўлчам. Кўп машинали ҳисоблаш комплекси таркибига одатда битта бинода жойлашган иккита. кўпи билан учта ЭҲМ киради. Ҳисоблаш тармоғи бир-биридан бир неча метрдан тортиб ун, юз ва хатто минг км узокда жойлашган ўнлаб, юзлаб ЭҲМ дан иборат бўлиши мумкин.
Иккничи фарқ - вазифаларнинг ЭҲМлар ўртасида бўлиниши. Агар кўп машинали ҳисоблаш комплексида маълумотларни қайта ишлаш, уларни узатиш ва тизимни бошқариш битта ЭҲМ да бажарилган бўлса, ҳисоблаш тармоғида бу вазифа турли ЭҲМ лар ўртасида тақсимланган.
Учинчи фарқ - тармоқда ҳисобларни маршрутлаштириш вазифасини хал этиш зарурлиги. Тармоқда ҳар бир ЭҲМдан бошқасига ЭҲМларни бир-бири билан боғловчи алоқа каналларининг ахволига қараб узатилиши мумкин.
Ҳисоблаш техникасини, алоқа аппаратуралари ва маълумотларни узатиш каналларини битта комплексга бирлаштириш кўп машинали ассоциациянинг ҳар бир элементи томонидан ўзига хос талаблар сўрайди, шунингдек махсус атамаларнинг шаклланишини талаб қилади.

Download 27,23 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish