Амалий машҒулот №3



Download 104,07 Kb.
bet1/3
Sana22.02.2022
Hajmi104,07 Kb.
#99795
  1   2   3
Bog'liq
3-Амалий иш


Амалий машҒулот №3.
Механик усулда тоғ жинсларини қазиб олишга тайёрлашнинг иш унумдорлигини хисоблаш.
Ишдан мақсад: Оддий шароитларда карерларда механик усулда тоғ жинсларини қазиб олишга тайёрлашнинг иш унумдорлигини хисоблашни ўрганиш.
Карерларда қаттиқлик даражаси ўртача бўлган кон жинсларини майдалашда тракторга осилган майдалагичлардан фойдаланилади (3.1-расм).


3.1-расм. Осма майдалагичнинг конструктив схемаси: 1 - база
трактори; 2 - бошқариш гидросилиндрлари; 3 - ишчи органи (тиш).


Майдалагич тракторга тиркалган, емирилишга чидамли тишдан ташкил топган бўлиб, гидравлик мослама ёрдамида ерга ботиб киради ва тракторнинг юриши йўналиши заминида ариқчалар ҳосил қилади.
Майдалагичлар кон жинсларини табақалар бўйича майда­лашда кенг қўлланилади ва мустахкамлик коэффициенти 1 < 8 бўлган жинсларни майдалашда уларнинг самарадорлиги юқори бўлади.
Юқори дарздорликка эга бўлган ярим қоясимон жинсларни майдалашда бир тишли майдалагичдан фойдаланилади. Мустахкамлик коэффициенти катта бўлган жинсларни майдалашда эса кўп тишли майдалагичлар қўлланилади ва уларнинг унумдорлиги юқори бўлади.
Юқори дарздорликка эга бўлган жинсларни майдалашда дарзлар йўналишига кўндаланг ариқчалар ҳосил қилинса, жинсларнинг майдаланиш даражаси юқори бўлади.
Қийин майдаланадиган жинсларнинг майдаланиш даражасини ошириш учун майдалагични, дастлаб бир йўналишда ҳаракатланиши асосида ҳосил бўлган ариқчаларга тик равишда ҳаракатланаши амалга оширилади.
Икки ариқча ўртасидаги масофа с майдаланиш даражасига қўйилган талаб ва самарали майдаланиш чуқурлиги h асосида аниқланади. Hз < hз бўлганлиги сабабли икки ариқча ўртасида майдаланмаган зона қолиб кетади (3.2-расм).
Карерларда с нинг миқдори 110 - 160 см ни ташкил қилади. hз чуқурлигини ошириш ва майдалаш сифатини яхшилаш учун қўшимча ўзаро кесишувчи ариқчалар ҳосил қилинади. Қўшимча ариқчалар орасидаги масофа сд = (1,2


3.2-расм. Майдалагичнинг ўзаро параллел юришида массивни майдалаш схемаси.

÷1,5) Ср га тенг бўлади.
Ариқчалар ён деворларининг қиялик бурчаги α=40° дан 60° гача ўзгариши мумкин. Самарали майдалаш чуқурлиги ўзаро параллел ариқчалар ҳосил қилинганда қуйидаги ифода орқали аниқланади:
бунда к1 - ариқчанинг кўндаланг кесим юзи шаклини ҳисобга олиш коеффитсиенти; к2- массив ҳолатининг ариқча бузмаган қисми ўлчамларига таъсирини ҳисобга олиш коеффитсиенти; в - ариқча асоси (туби)нинг кенглиги, м; к1, к2 в ларнинг тахминий миқдорлари 3.2-жадвалда келтирилган


Download 104,07 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish