Али Ҳасанов геосиёсат озарбайжончадан Бобохон муҳаммад шариф таржимаси Тошкент


Миллий-давлат ѐки ҳуқуқий парадигма



Download 2,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/328
Sana26.04.2022
Hajmi2,72 Mb.
#582845
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   328
Bog'liq
Геосиёсат

 Миллий-давлат ѐки ҳуқуқий парадигма:
геосиѐсат фан 
сифатида гуркираб ривожланган ХХ асрнинг иккинчи ярмидан 
бошлаб барча классик геосиѐсий назарияларда уларни баҳолаш 
1
Парадигма (мисол, намуна) – конкрет макон ва замон доирасида жамият ва табиат ҳодисаларини 
тушунтириш ва ҳал қилиб беришга концептуал илмий-назарий ѐндашувнинг асос моделидир. 


264 
мезонлари, назарий ѐндашувлар, кўплаб тадқиқотлар асосида айни 
миллий давлат масаласи, унинг пайдо бўлиши ва ривожи омиллари 
(табиий, инсоний, цивилизациявий ва ҳ.к.), миллий давлатларнинг 
ҳуқуқи ва б.лар асосий ўринда турди. Мазкур назарий-методологик 
асосни тадқиқотчилар геосиѐсатнинг биринчи парадигмаси 
сифатида тавсифладилар. 
Миллий-давлат парадигмасига мувофиқ, жаҳон ва халқаро 
муносабатлар системаси геосиѐсий тузилмасининг асосида буюк 
миллатлар-давлатлар томонидан барпо этилган ва улар томонидан 
амалга оширилаѐтган ҳуқуқий нормалар ҳали узоқ вақт сақланиб 
қолади. Бу парадигма тарафдорлари инсоният тарихида қадим 
даврлардан бошлаб ҳозирги вақтгача унинг макон-замон 
муаммоларини, биргаликда яшашнинг бўлғуси нормаларини ҳал 
қилишда миллий-давлат институтлари – геосиѐсий назарияларнинг 
мантиқан энг мукаммал шакли ва асоси бўлган ягона омилдир 
деган тезисни мутлақ ҳақиқат деб биладилар. 
Миллий-давлат институтларининг моҳияти характеристикаси 
масаласига келадиган бўлсак, мазкур парадигма вакиллари шундан 
келиб чиқишадики, миллий ѐки кўпмиллатли ҳамжамият 
томонидан муайян ҳудудда бунѐд этилган давлатларгина тарихда 
доимийдир, у ерда сиѐсий элита ва амал қилаѐтган ҳокимият 
тузилмалари кўмагида муайян ижтимоий тартиб қўллаб-қувватлаб 
турилади. 
Муайян ўзгаришларга учраган миллий-давлат парадигмаси 
халқаро геосиѐсий муносабатларда ҳозирги вақтда ҳам етакчи 
парадигма бўлиб қолмоқда.

Download 2,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   328




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish