Akademik litsey, kasb-hunar kollejlari uchun darslik



Download 7,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet249/282
Sana04.08.2021
Hajmi7,11 Mb.
#137705
1   ...   245   246   247   248   249   250   251   252   ...   282
Bog'liq
Биология Abdukarimov A

3 3 -§   VAZIFALARI
203


A.  Ultrabinafsha  nurlar  yetishmasligi;
B.  Pestitsidlar  va  gerbitsidlar  ko‘p  ishlatilishi;
C.  Parazitar  kasalliklar  ko‘p  uchrashi;
D.  A  va  С javoblar  to‘g‘ri;
E.  В  va  С javoblar  to‘g‘ri.
IV.  0 ‘zbekistonda  demografik  o ‘zgarishlar  haqida  o ‘rtoq- 
iaringiz  bilan  mulohaza  yuriting.
V.  29-jadvalni  toMdiring.
VI.  Bob  so'ngida  berilgan  xulosalar  mazmuni  hamda  atamalar 
va  ularning  lo ‘g ‘aviy  ma^nosini  bilib  oling.
29-jadval
'
Adaptiv  tiplar
Shakllanish  sharoitlari
0 ‘ziga  xosliklari
1
.
2
.
3.
3 3 -§ .  INSON  EKOLOGIYASI
Inson  ekologiyasi  fani  antropoekologik  sistem alarning  kelibj 
ch iqishi,  yashashi  va  rivojlanish  q o n u n iy a tlarin i  o ‘rgatadi. 
A ntropoekologik  sistem alar  —  m uhit  bilan  dinam ik  m uvozanatda | 
b o ig a n   va  shu  m unosabat  orqali  o ‘z  ehtiyojlarini  qondiradiganj 
odam lar jam oasidir.
A n tro p o ek o lo g ik   sistem alarn in g   tab iiy   eko sistem alard an  
I 
asosiy  farqi  uning  tarkibida  odam lar jam oalarining  mavjudligidir. 
M a iu m   h ud ud d a  yashaydigan  od am lar  jam oasining  faolligii 
ularning  atro f-m u h itg a  k o ‘rsatadigan  ta ’sir  darajasi  bilan  aniq- 
lanadi.  Rivojlanayotgan  jam o a  aholi  sonining  ortib  borishi  bilan] 
birga  oziq  m ahsulotlariga,  xom ashyoga,  suv  resurslariga,  chiqindi- 
larni  joylashtirishga  ehtiyojlari  ham   ortib  borishi  bilan  t a ’riflana­
di.  Bu  esa  o ‘z  navbatida  tabiiy  m uhitga  ta ’sirini  kuchaytiradi, | 
biotik  va  abiotik  om illardan  foydalanishni jadallashtiradi.
S o g iiq n i  saqlash  choralarining  yaxshi  y o ig a   qo'yilishi,  tib -' 
biyot  fanining  q o ig a   kiritgan  yutuqlari,  insonlarning  o ‘rtacha 
um r  ko ‘rish  m uddatining  uzayishi,  bolalar  o iim in in g   kamayishi 
natijasida  sayyoram izda  aholi  sonining jadal  o ‘sishi  —  XX  asrning 
asosiy  dem ografik  o ‘ziga  xosligidir.  1999-yilda  aholi  soni  6  mil- 
liardga  yetdi.  XX  asrning  o ‘zida  aholi  soni  4,4  milliardga
204


ko'paydi,  faqat  12  yilning  o 'zidayoq  aholi  soni  1  m illiardga  ortdi.
XIX  asrda  esa  aholi  soni  faqat  0,6  m illiardga  ortgan  edi.
Aholi  sonining  tez  o'sishi  uning  m uhitga  antropogen  ta ’sirini 
(qishloq  xo'jaligining,  sanoatning,  transportning jadal  rivojlanishi, 
shaharlar  egallagan  hududlarning  ortishi)  yanada  kuchaytiradi.
Ahoh  zichligi  ju da  katta  bo'lgan  m am lakatlarda  aholi  soni 
o'sishini  cheklash,  oilani  rejalashtirish  choralari  am alga  oshiril- 
moqda  (m asalan,  Xitoy  va  H indistonda).
A ntropoekologik  sistem alarda  insonlar  va  tabiiy  m uhitning 
o‘zaro  ta ’siri  ikki  xil  yo'nalishda  am alga  oshiriladi:  1)  ayrim  in d i­
vidlarning  va  bu tun  jam o an ing   ijtimoiy  ko'rsatkichlari  o'zgaradi;
2)  m uhitning  o ‘zi  ham   odam larning  ehtiyojini  qondirish  ja ra ­
yonida  o'zgara  boradi.

Inson  ekologiyasini  o'rgan ishd a  m uhit  biogeografik xususiyat- 
larining  odam lar  populyatsiyasining  biologik  o'zgaruvchanligiga 
ta ’siri,  a n tro p o e k o lo g ik   sistem alard a  in so n n in g   salom atligi 
masalasi  katta  aham iyatga  ega.
O dam   ekologik  om illarning  ta ’sir  obyekti  bo'lishi  bilan  birga 
o‘zi  ham   m uhitga  ta ’sir  qiladi.
O dam ning  ekologik  om il  sifatida  o'ziga  xosligi,  uning  tab iat­
ga  ta'sirining  ongli,  m aqsadga  muvofiq  ravishda  va  kuchli 
bo'lishidir.  H ar  qanday  biologik  tu r  cheklangan  energetik  resurs- 
ga  ega.  Shuning  uchun  uning  tabiatga  ta ’sir  etish  im koniyati 
cheklangandir.  Yashil  o ‘sim liklar  quyosh  energiyasidan  foy­
dalanadi.  Boshqa  organizm lar  esa  o 'zid an   aw algi  oziq  darajasi- 
ning  organik  m oddalari  energiyasidan  foydalanadi.  O dam   o ‘zi- 
ning  ongli  faoliyati  jarayonida  ju d a  kuchli  energiya  m anbalarini 
(yadro  va  term oyadro  reakslyalarl)  yaratadl.  N atijada  insonning 
Imkonlyatlari  ju da  kengaydi,  u  sayyoraning  h ar  qanday  ekologik 
bo'shliqlarinl  egallay  olish  qudratiga  egadir.
Insonning  ekologik  om il  sifatida  o'ziga  xosligi  yana  uning 
faoliyati  faol,  Ijodly  xarakterda  ekanligidir.
Inson  o 'z   atrofida  su n ’iy  m uhit  yarata  ollshi  ham   uni  boshqa 
ekologik  om illardan  ajratib  turadi.
Inson  uchun  tashqi  m uhitning  asosiy  om illarldan  biri  ovqat- 
dir.  Ovqat  tufayli  organizm da  sarflanadigan  energiya  o 'rn i 
to'ldlriladi,  hujayra  va  organizm ning  plastik  alm ashinuvi  ta ’m in- 
lanadi.  Inson  uchun  bir  kecha-k u n d u z  davom ida  kam ida  2500 
kkal  energiya  zarur,  bu  energiya  asosan  uglevod  yo g'lar  va  oqsil- 
lar  hisobiga  to'ldlriladi.  Yengil  hazm   bo'ladigan  hayvon,  qush  va 
baliq  m ahsulotlari  oqsilning  asosiy  m anbalari  hisoblanadi.
205


Ovqat  sifatli  va  kaloriyaga  boy  b o ‘lishi,  unda  oqsil,  yog‘  va 
uglevodlardan  tashqari  vitam inlar  (ayniqsa,  organizm da  sintezlan- 
maydigan  vitam inlar)  yetarli  b o ’lishi  zarur.
O rganizm   uch u n  
ferm entlarni  faollashtiruvchi  oqsillar  va 
biologik  faol  m oddalarning  tarkibiy  qismiga  kiruvchi  m ineral 
m o ddalar  (N a,  K,  Sa,  M n,  C,  S,  P  va  boshqalar)  ham   zarur.
T o'y ib   ovqat  yem aslik  yoki  ovqatning  tarkibida  zarur  m od­
dalar  yetishmasligi  organizm da  h ar  xil  funksiyalar  buzilishiga 
sabab  b o ’ladi.
M asalan,  ovqat  tarkibida  oqsil  va  vitam inlar  yetishmasligi 
o ‘sish  va  rivojlanishning  susayishiga  sabab  b o ia d i.  O keanlardan 
uzoq lashg an 
k o n tin e n ta l 
h u d u d la rd a , 
m asalan , 
M arkaziy 
Osiyoda,  tashqi  m uhitda,  ovqat  tarkibida  ham   yod  yetishmaydi. 
N atijada  qalqonsim on  bezning  faoliyati  buziladi.  Bunday  buzi- 
lishlarning  oldini  olish  uchun  osh  tuzining  tarkibiga  albatta  yod 
q o ‘shilishi  lozim.
Tabiiy  va  su n 'iy   m uhit  om illari  insonga  doim o  ta ’sir  k o ‘rsa- 
tadi.  Sayyoraning  turli  joylarida  h ar  xil  tabiiy  om illarning  t a ’siri 
ostida  insoniyat  rivojlanishining  tarixi  davom ida  yer  kurrasi 
aholisining  ekologik  ixtisoslashuvi  natijasida  odam larning  adaptiv 
(m oslashgan)  tiplari  kelib  chiqqan.

Download 7,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   245   246   247   248   249   250   251   252   ...   282




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish