ҲАҚИ Қий тиббиёт (Йўқотилган шифо изидан) gerçek tip


Қуйидаги дорилардан бири эпидермoфития "грибок"ли бўл-



Download 2,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet313/377
Sana26.04.2022
Hajmi2,75 Mb.
#584803
1   ...   309   310   311   312   313   314   315   316   ...   377
Bog'liq
shifo izidan

Қуйидаги дорилардан бири эпидермoфития "грибок"ли бўл-
галарга ишлатилади:
9
Аччиқ бодом ёғи, туйилган қовун уруғи билан яхшилаб аралаш-
тирилади ва 
эпидермoфития, "грибок”кa 
сурилади.
9
Эпидермoфития (“грибок”) чиққан ерларга майда хантал кукуни
билан аралаштирилган сирка сурилади.
9
Янги лимон суви эпидермoфития -"грибок" устига сурилади.
Лимон суви, пўсти ва уруғлари билан бирга ярми қолгунича қай-
натилиб совутиб сурилса янада таъсирли бўлади.
9
Пўсти олинган саримсоқлар иссиққа чидамли банка ёки сопол
397


идишга солиниб, усти хамир билан ёпилади. 200 даража печьда
1-1.5 соат туради. Кейин совутилиб, айни миқдорда асал билан
аралаштирилади ва эпидермoфития -"грибок" сурилади.
9
Қоразира майдаланади, буғдой ёғи ёки тоза зайтун ёғи билан ара-
лаштирилади ва эпидермoфития -"грибок" га сурилади.
Айни пайтда:
9
Семизўти суви ҳам ичилади, ҳамда эпидермoфития -"грибок" га
сурилади.
9
Пиёз, саримсоқ ейилади, бундан ташқари кунига 3-5 дона сарим-
соқ ютилади ва эпидермoфития -"грибок" га саримсоқ сурилади.
Ширинликни кўп еювчилар 
эпидермoфития
дан қутула олмайди-
лар. Даволанишнинг бошида асал ҳам емаслик керак.
Яралар
Тўқималарда ёниш, яра ёки трaвма сабабли бузилиш (кесиклар,
эзиклар) бўлса; токсин, бактерия, метаболик қолдиқ моддалар
тўпланса; таъсирланган тўқималардан хистамин ва церотонин каби
моддалар ёриб чиқа бошлайди. 
Бу моддалар қон томирларидан суюқлик чиқариб, таъсирланган
тўқималар атрофида шиш пайдо қилади. Бу шишлар ўлган тўқималар
ва бегона моддаларни ичига олиб соғлом тўқималарни изоляция
қилади. Гистамин ва сиротонин, лейкоцит номли оқ қон ҳужайрала-
рига ҳам таъсир қилади. 
Лейкоцитлар шишда тўпланиб, микробларни, ўлик ёки бузилган
ҳужайраларни, қолдиқ ва бегона моддаларни тутиб, ютади, йўқотади
ва ўзлари ҳам ўлади. 
Бундай шиш бўлган жойда ўлик тўқима, токсин, бактерия, жонли
ёки ўлик лейкоцитлардан ташкил топган йиринг юзага келади.
Яллиғланиш пайдо бўлган ерда оғриқ, қизариш ва харорат ҳис қили-
нади. Яллиғланида зулук ёки жарроҳлик билан яллиғланишни
оқизиш керак. 
Яллиғланиш
иммунитетнинг ишлаш жараёнларидан биридир.
398



Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   309   310   311   312   313   314   315   316   ...   377




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish