Ахборот хавфсизлиги тушунчаси Умумжаҳон


Электрон почта ёки E-mail хозирги



Download 349,09 Kb.
Pdf ko'rish
bet22/26
Sana17.07.2022
Hajmi349,09 Kb.
#813128
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   26
Bog'liq
axhimoyalash

 Электрон почта ёки E-mail хозирги
кунда Internetдaн 
фойдаланиш жараёнининг энг машхур касми хисобланади. E-
mail оркали дунё буйича исталган жойга бир зумнинг узида хат 
юбориш ёки кабул килиш хамда ёзилган хатларни факатгина 
бир кишига эмас, балки манзиллар руйхати буйича жунатиш 
имконияти мавжуд. E-mail оркали мунозаралар утказиш 
имконияти мавжуд ва бу йуналишда USENET сервери кул 
келади. 

Купгина корхоналар уз фаолиятида бевосита E-mail 
тизимидан фойдаланишади. Демак, корхона ва ташкилотлар 
рахбарлари 
маълум 
бир 
чора-тадбирлар 
оркали 
уз 
ходимларини


E-mail билан ишлаш, ундан
окилона фойдаланишга ургатиши 
лозим. Ушбу жараённинг асосий максади мухим хужжатлар 
билан ишлашни тугри йулга куйиш хисобланади. 3 4 Бу ерда 
куйидаги йуналишлар буйича таклифларни эътиборга олиш 
зарур: 

E-mail тизимидан ташкилот фаолияти максадларида 
фойдаланиш; 

шахсий максадда фойдаланиш; 

махфий 
ахборотларни саклаш ва уларга кириш: 

электрон хатларни 
саклаш ва уларни бошкариш. Internetда асосий почта 
протоколларига куйидагилар киради: 

SMTP (Simple Mail 
Transfer Protocol); 

POP (Post Office Protocol); 

IMAP (Internet 
Mail Access Protocol); 

МIМЕ (Multi purpose Internet Mail 
Extensions). ушбу протокол асосида сервер бошка тизимлардан 
хатларни кабул килади ва уларни фойдаланувчининг почта 
кутисида саклайди. Почта серверига интерактив кириш 
хукукига эга булган фойдаланувчилар уз компьютерларидан 
бевосита хатларни укий оладилар. Бошка тизимдаги 
фойдаланувчилар эса уз хатларини РОР-3 ва IMAP 
протоколлари оркали укиб олишлари мумкин; 5 SMTP (Simple 
Mail Transfer Protocol) POP (Post Office Protocol) энг кенг 
таркалган протокол булиб, сервердаги хатларни, бошка 
серверлардан кабул килинган булса-да, бевосита фойдаланувчи 
томонидан 
укиб 
олинишига 
имконият 
яратади. 
Фойдаланувчилар барча хатларни ёки хозиргача укилмаган 
хатларни куриши мумкин. Хозирги кунда POP нинг 3-версияси 
ишлаб чикилган булиб ва аутентификациялаш усуллари билан 
бойитилган; 6 янги ва шу боис хам кенг таркалмаган протокол 
саналади. Ушбу протокол куйидаги имкониятларга эга: почта 
кутиларини яратиш, учириш ва номини узгартириш; янги 
хатларнинг келиши; хатларни тезкор учириш; хатларни 
кидириш; хатларни танлаб олиш. 


 IМАР саёхатда булган фойдаланувчилар учун РОРга нисбатан 
кулай булиб хисобланади; 7 IMAP (Internet Mail Access 
Protocol) МIМЕ (Multi purpose Internet Mail Extensions) Internet 
почтасининг куп максадли кенгайтмаси сузлари кискартмаси 
булиб, у хатларнинг форматини аниклаш имконини беради, 
яъни: 

матнларни хар хил кодлаштиришда жунатиш; 

хар хил 
форматдаги номатн ахборотларни жунатиш; 

хабарнинг бир 
неча кисмдан иборат булиши; 

хат сарлавхасида хар хил 
кодлаштиришдаги маълумотни жойлаштириш. 9 Электрон 
почтада мавжуд хавфлар 

Электрон почта хизмати ва хамма 
протоколларнинг амалий жихатдан ахборотларга нисбатан 
химоясининг тулик булмаганлиги муаммоси бор. Бу 
муаммолар келиб чикишининг асосий сабаби Internetнинг 
UNIX операцион тизим билан борликлигида. 

TCР/IР 
(Transtnission Control Protokol/lnternet Protocol) Internetнинг 
глобал 
тармогида 
коммуникацияни 
таъминлайди 
ва 
тармокларда оммавий равишда кулланилади, лекин улар хам 
химояни етарлича таъминлай олмайди, чунки TCP/IP 
пакетининг бошида хакер хужуми учун кулай маълумот 
курсатилади. 

Internetдa электрон почтани жунатишни оддий 
протокол почта транспорт хизмати амалга оширади (SMTP - 
Simple Mail Transfer Protocol). Бу протоколда мавжуд булган 
химоялашнинг мухим муаммоларидан бири - фойдаланувчи 
жунатувчининг маизилини кура олмаслигидир. Бундан 
фойдаланиб хакер катта микдорда почта хабарларини 
жунатиши мумкин, бу эса ишчи почта серверни хаддан 
ташкари банд булишига олиб келади. 

Intеrnetдa оммавий тус 
олган дастур бу Sendmail электрон почтасидир. Sendmail 
томонидан жунатилган хабарлар боскинчи хакер ахборот 
шаклида фойдаланиши мумкин. 

Тармок номлари хизмати 


(

Download 349,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish