Адренергик синапсларни қамалловчи воситалар



Download 80,06 Kb.
bet1/7
Sana17.07.2022
Hajmi80,06 Kb.
#811643
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1 Адреноблокаторлар ва симпатолитиклар f0bdf46e4b4c5b377e23a82a6f56efe2


Адренергик синапсларни қамалловчи воситалар.

Адренергик синапсларни қамалловчи воситалар икки гуруҳга бўлиб ўрганиб чиқилади:
1) адреноблокаторлар (адренорецепторларни қамаллайди) ва
2) симпатолитиклар (симпатик нерв охирларидан норадреналин ажралишини сусайтиради).
Адреноблокаторлар турли типдаги адренорецепторларга таъсир этиш йўналишига кўра уч гуруҳга ажратилади: α-, β- ва α, β-адреноблокаторлар. Гуруҳлар эса α-адренорецепторларнинг қуйи типларига (α1 ва α2) таъсир этишига кўра α-адреноблокаторлар ҳамда β-адренорецепторларнинг қуйи типларига (β1 ва β2) таъсир кўрсатиши бўйича β-адреноблокаторларга бўлинади (классификацияга қаранг).
Адреноблокаторларнинг артериал гипертензияда қон босимини пасайтириш α-, β- ва α, β-адреноблокаторлар), простата безининг яхши сифатли гиперплазиясида пешоб ажралишини яхшилаш (α1- адреноблокаторлар), стенокардияда юрак ишини ҳамда миокарднинг кислородга бўлган эҳтиёжини камайтириш (β1, β2- ва β1- адреноблокаторлар), тахиаритмия ва экстрасистолияларда юрак қисқаришларининг нормал ритмини тиклаш (β1, β2- ва β1- адреноблокаторлар) каби хусусиятлари катта амалий аҳамиятга эга.
Симпатолитиклар эса гипертония касаллигини тизимли даволашда қўлланилади.
Адренергик синапсларни қамалловчи дори воситаларининг классификацияси
А. АДРЕНОБЛОКАТОР ВОСИТАЛАР

  1. α-Адреноблокаторлар:

Фентоламин (α1, α2), Тропафен (α1, α2), Дигидроэрготоксин (α1, α2), Празозин (α1), Тамсулозин (α1).

  1. β-Адреноблокаторлар:

Анаприлин (β1, β2), Окспренолол (β1, β2), Метопролол (β1), Талинолол (β1), Атенолол (β1), Бисопролол (β1)

  1. α, β-Адреноблокаторлар:

Лабеталол (β1, β2, α1), Карведилол (β1, β2, α1)
Б. СИМПАТОЛИТИК ВОСИТАЛАР
Резерпин. Октадин.

8. Расм. Адреналин ва фентоламиннинг артериал босимга таъсири:
чапда — қурилма схемаси; ўнгда — адреналин ҳамда фентоламин таъсири фонида адреналин киритилганидан сўнгра артериал босимнинг қайд этилиши.

Download 80,06 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish