Адимги даврлардан



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet231/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   227   228   229   230   231   232   233   234   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Германия ҳукумати раҳбарлари 
(рейхсканцлерлари) 
(1918 йил ноябрь -1933 йил январь): Фридрих Эберт (1918 -
1919), Филипп Шейдеман (1919 йил февраль - июнь) [Вей­
мар Республикасининг биринчи ҳукуматини бошқарди], 
Густав Бауэр (1919-1920), Герман Мюллер (1920 йил 
март - июнь), Константин Ференбах (1920-1921), Йозеф 
Вирт (1921-1922), Вильгельм Куно (1922-1923), Густав 
Штреземан (1923 йил август-ноябрь), Вильгельм Маркс 
(1923-1924; 1926 йил май-декабрь; 1927-1928), Ганс 
Лютер (1925-1926), Герман Мюллер (1928-1930), Ген­
рих Брюнинг (1930-1932), Франц фон Папен (1932 йил 
июнь-ноябрь), Курт фон Шлейхер (1932-1933), Адольф 
Гитлер (1933 йил 30 январь - 1934 йил 1 август).
(1934 йил 1 августдаги қонун бўйича рейхсканцлер ва 
президент лавозимлари бирлаштирилди, бирок Адольф 
Гитлер 1934 йил 2 августдаги декрет билан ўзини давлат 
бошлиги деб атади, президент лавозимидан воз кечди ҳамда 
ўзини фюрер ва рейхсканцлер деб эълон килди.)
1 9 1 8
й и л 11 н о я б р ь
- Германия ва Антанта давлат- 
лари ўртасида Компьен яраш ахди тузилди. Биринчи жаҳон 
уруши тугади.
1 9 1 8
й и л 1 2 н о я б р ь
- Карл 

сургун килинди ва 
Австрияда республика эълон килинди.
1 9 1 8 й и л 1 3 н о я б р ь
- Брест сулҳи бекор килинди.
1 9 1 8
й и л 1 4 н о я б р ь
- Австрия-Венгрия империясида 
чехлар мустакиллиги эълон килинди.
1 9 1 8
й и л 1 4 н о я б р ь
- Юзеф Пилсудский томонидан 
Варшавада Польша давлати тикланди ва республика эълон 
килинди.


1 9 1 8
й и л 1 8 н о я б р ь
- Латвия Республикаси эълон 
килинди. (1940 йил июлда Латвияга совет кушинлари кири- 
тилди ва мустакил Латвия давлати тугатилди.)
Латвия Республикаси премъер-министрлари:
Карлис 
Улманис (1918 йил 18 н о я б р ь -1921 йил 18 июнь; 1925 йил 
24 д ек аб р ь -1926 йил 6 май; 1931 йил 27 м арт-5 декабрь), 
Зигфрид Анна Мейеровиц (1921 йил 19 и ю н ь -1923 йил 
26 январь; 1923 йил 28 и ю н ь -1924 йил 26 январь), Янис 
Паулюк (1923 йил 27 я н в а р ь -1923 йил 27 июнь), Вольде­
мар Замуэл (1924 йил 27 я н в а р ь -18 декабрь), Хуго Цел- 
миныи (1924 йил 19 д ек аб р ь -1925 йил 23 декабрь; 1928 
йил 1 д ек аб р ь -1931 йил 26 март), Артур Алберинг (1926 
йил 7 м а й - 18 декабрь), Маргерс Скуениекс (1926 йил 19 
д ек аб р ь -1928 йил 23 январь), Петерис Юрашевский (1928 
йил 24 январь-3 0 ноябрь), Маргерс Скуениекс (1931 йил 6 
д ек аб р ь -1933 йил 23 март), Адольф Блёдниекс (1933 йил 
24 м а р т - 1934 йил 16 март), Карлис Улманис (1934 йил 17 
м а р т - 1940 йил 17 июнь), Август Кирхенштейн (1940 йил 
17 июнь-2 5 август).
1 9 1 8
й и л н о я б р ь
- Австрия республика деб эълон ки­
линди.
Австрия Федератив Республикаси президентлари (Би­
ринчи Республика даври президентлари):
Карл Зейц (1919 -
1920), Михаэль Хайниш (1920-1928), Вильгельм Миклас 
(1928-1938).
Австрия Федератив Республикаси президентлари (Ик­
кинчи Республика даври президентлари):
Карл Реннер 
(1945-1950), Теодор Кёрнер (1951-1957), Адольф Шерф 
(1957-1965), Франц Йонас (1965-1974), Рудольф Кирх- 
шлегер (1974-1986), Курт Вальдхайм (1986-1992), Томас 
Клестиль (1992-2004), Хайнц Фишер (2004 йилдан).
1 9 1 8
й и л н о я б р ь
- Чехословакияда биринчи ҳукумат 
фақат чех партиялари вакилларидан тузилди ва Чехослова­
кия республикасининг биринчи президентлигига ҳам чех 
буржуазияси вакили, таниқли чех тарихчиси ва файласуфи, 
профессор Томаш Масарик (1850-1937) сайланди.


1 9 1 8 - 1 9 3 5 й и л л а р
- Чехословакия Республикасининг 
биринчи президента Томаш Масарикнинг бошқаруви дав­
ри.
1 9 1 8
й и л н о я б р ь
- Қоҳирада Миср мустакиллиги учун 
курашни бошқариш миллий партияси ташкил қилиниб, 
унга таниқли адабиёт, маданият, сиёсат ва жамоат арбобла- 
ри кирдилар. Бу партия «Вафд Mucpu» («Миср вакиллари») 
деб номланди.
1 9 1 8
й и л 1 д е к а б р ь
- Серблар, хорватлар ва словенлар 
кироллиги тузилгани эълон килинди. (1929 йилдан Югосла­
вия кироллиги.)
1 9 1 8
й и л
- иттифок кушинлари (Фош, Першинг, Хейт) 
нинг Шампан ва Пикардияга қарши ҳужуми; немисларнинг 
чекиниши даври.
1 9 1 8
й и л
- Хитойда икки инкилобий ҳаракат марка­
зи-Х итой халқининг тан олинган миллий йўлбошчиси 
Сунь Ятсен (1866-1925) бошчилигидаги Гоминьдан (мил­
лий партия) ҳамда Хитой коммунистик партияси ташкил 
топди.
1 9 1 8
й и л
- япон кушинлари совет Россияси ҳудудига 
бостириб кириб, Владивосток, Приморье, Шаркий Сибирь 
ва Шимолий Сахалинни эгаллади.
1 9 1 8
й и л
- Руминия Трансильвания ва Буковинани бо­
сиб олди.
1 9 1 8 - 1 9 1 9 й и л л а р
- Индонезияда мустамлакачилар 
ҳукмронлигига карши оммавий чиқишлар бўлиб ўтди.
1 9 1 8 - 1 9 2 2
й и л л а р
- Туркиядаги миллий озодлик 
уруши (Қуртулиш саваши)га Мустафо Камол Отатурк 
раҳбарлик қилди.
1 9 1 8 - 1 9 2 2 й и л л а р
- Волгабўйи (Россия)да совет ре- 
жими ва большевикларга карши крестьянлар ҳаракати.
1 9 1 8 - 1 9 2 2 й и л л а р
- Россияда фукаролар уруши ва 
чет эл интервенциясига карши кураш. Қизил армия жанг- 
чилари Ок гвардиячилар (Антон Иванович Деникин, Алек­
сандр Васильевич Колчак, Пётр Николаевич Врангель, Ни­
колай Николаевич Юденич ва б.)га карши турди.



Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   227   228   229   230   231   232   233   234   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish