Адимги даврлардан



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet195/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

1870 йил январь - Парижда бўлиб ўтган 200000 киши- 
лик намойиш даҳшатли туе олди.
1870 
йил март - Аргентина билан Парагвай ўртасида 
уруш тугади.
1870 
йил 19 июль - Пруссияга уруш эълон қилинди. 
Франция - Пруссия уруши бошланди. Франция - Прус­
сия уруши бошланишига матбуот хабари баҳона бўлди.
1870-1871 йиллар - Франция - Пруссия уруши. Фран- 
циянинг маглубиятга учраши Германияни бирлаштириш 
йўлидаги сўнгги тўсиқни ҳам олиб ташлади.
1870 
йил 1 - 2 сентябрь - Мак-Магон раҳбарлигидаги 
француз армияси Пруссиядан маглуб бўлиб, Седан калъаси


камалда колди. Седан жангида француз қўшини маглубиятга 
учради ва Иккинчи империя парчаланиб кетди.
1870 
йил 4 сентябрь - Францияда Республика эълон 
килинди ва Халк мудофааси хукумати ташкил топди.
1870 
йил 19 сентябрь - Париж прусс кушинлари томо­
нидан камал килинди.
1870 
йил сентябрь - Италияни кайта бирлаштириш 
тугалланди.
1870 
йил 2 октябрь - итальян қўшини томонидан эгал- 
ланган Рим шаҳри Италия кироллиги пойтахтига айланди.
1870 
йил 29 октябрь - маршал Базен бошчилиги­
да бир ойга якин қаршилик кўрсатган французлар Париж 
яқинидаги Мес қалъасида таслим бўлишди.
Тахминан 1870 йил - Афгонистон Россия билан Ан­
глия империялари ўртасида баҳсга сабаб бўлган мамлакат 
бўлиб колди.
1870 
йил - Ғарбий Судандаги Саморе Туре хам фран- 
цузларга карши уруш бошлади.
1870-1880 йиллар - Туркияда иктисодий инқироз 
бошланди.
1870-1890 йиллар - Ҳиндистонда 20 мартадан кўп 
очарчилик бўлиб, унда 18 млн. одам очликдан ўлган.
1870-1940 йиллар - Францияда III Республика даври.
Учинчи Республика даври (1870- 1940)да Франция 
президентлари: Адольф Тьер (1870-1873), Патрис Мак- 
Магон (1873-1879), Жюль Греви (1879-1887), Сади Кар­
но (1887-1894), Жан Казимир-Перье (1994-1895), Феликс 
Фор (1895 - 1899), Эмил Лубе (1899-1906), Арман Фальер 
(1906-1913), Раймон Пуанкаре (1913-1920), Поль Деша­
нель (1920 йил февраль - сентябрь), Александр Мильеран 
(1920-1924), Гастон Думерг (1924-1931), Поль Думер 
(1931 -1932), Альбер Лебрен (1932 -1940).
Учинчи Республика даври (1870- 1940)да Франция пре- 
мьер-министрлари: Луи Жюль Трошю (1870-1871), Жюль 
Дюфор (1871 -1873), герцог Альбер де Бройль (1873 -1874), 
Эрнест де Сиссе (1874-1875), Луи Бюффе (1875-1876),


Жюль Дюфор (1876 йил март - декабрь), Жюль Симон 
(1876-1877), герцог Альбер де Бройль (1877 йил май - но­
ябрь), Гаэтан Рошбуэ (1877 йил ноябрь - декабрь), Жюль 
Дюфор (1877-1879), Уильям Генри Ваддингтон (1879 йил 
февраль - декабрь), Шарль де Фрейсине (1879 -1880), Жюль 
Ферри (1880-1881), Леон Гамбетта (1881-1882), Шарль 
де Фрейсине (1882 йил январь - август), Шарль Дюклерк 
(1882-1883), Арман Фальер (1883 йил январь - февраль), 
Жюль Ферри (1883-1885), Эжен Бриссон (1885-1886), 
Шарль де Фрейсине (1886 йил январь - декабрь), Рене Гоб­
ле (1886-1887), Морис Рувье (1887 йил май - декабрь), 
Пьер Тирар (1887-1888), Шарль Флоке (1888-1889), Пьер 
Тирар (1889-1890), Шарль де Фрейсине (1890-1892), 
Эмиль Лубе (1892 йил февраль - декабрь), Александр 
Рибо (1892-1893), Шарль Дюпюи (1893 йил апрель - де­
кабрь), Жан Казимир-Перье (1893-1894), Шарль Дюпюи 
(1894-1895), Александр Рибо (1895 йил январь - ноябрь), 
Леон Буржуа (1895-1896), Жюль Мелен (1896-1898), 
Эжен Бриссон (1898 йил июнь - ноябрь), Шарль Дюпюи 
(1898-1899), Пьер Вальдек-Руссо (1899-1902), Эмиль 
Комб (1902-1905), Морис Рувье (1905-1906), Жан-Мари 
Саррьен (1906 йил март - октябрь), Жорж Клемансо 
(1906-1909), Аристид Бриан (1909-1911), Эрнест Монис 
(1911 йил март - июнь), Жозеф Кайо (1911-1912), Раймон 
Пуанкаре (1912-1913), Аристид Бриан (1913 йил январь -
март), Луи Барту (1913 йил март - декабрь), Гастон Думерг 
(1913-1914), Александр Рибо (1914 йил 9 - 1 2 июнь), Рене 
Вивиани (1914-1915), Аристид Бриан (1915-1917), Алек­
сандр Рибо (1917 йил март - сентябрь), Поль Пенлеве (1917 
йил сентябрь - ноябрь), Жорж Клемансо (1917-1920), 
Александр Мильеран (1920 йил январь - сентябрь), Жорж 
Лейг (1920-1921), Аристид Бриан (1921-1922), Раймон 
Пуанкаре (1922-1924), Фредерик Франсуа-Марсаль (1924 
йил 9 -1 3 июнь), Эдуар Эррио (1924-1925), Поль Пенлеве 
(1925 йил апрель - ноябрь), Аристид Бриан (1925 -1926), 
Эдуар Эррио (1926 йил 19-23 июль), Раймон Пуанкаре


(1926-1929), Аристид Бриан (1929 йил июль - ноябрь), 
Андре Тардьё (1929-1930), Камиль Шотан (1930 йил фев­
раль - март), Андре Тардьё (1930 йил март - декабрь), Те­
одор Стег (1930-1931), Пьер Лаваль (1931-1932), Андре 
Тардьё (1932 йил февраль - июнь), Эдуар Эррио (1932 йил 
июнь - декабрь), Жозеф Поль-Бонкур (1932-1933), Эдуар 
Даладье (1933 йил январь - октябрь), Альбер Сарро (1933 
йил октябрь - ноябрь), Камиль Шотан (1933-1934), Эдуар 
Даладье (1934 йил январь - февраль), Гастон Думерг (1934 
йил февраль - ноябрь), Пьер-Этьен Фланден (1934-1935), 
Фернан Буиссон (1935 йил 1 -7 июнь), Пьер Лаваль 
(1935-1936), Альбер Сарро (1936 йил январь - июнь), Леон 
Блюм (1936-1937), Камиль Шотан (1937-1938), Леон Блюм 
(1938 йил март - апрель), Эдуар Даладье (1938-1940), 
Поль Рейно (1940 йил март - июнь), Филипп Петен (1940 
йил июнь - июль).

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish