Адимги даврлардан



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet222/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Норвегия Қироллиги қироллари:
Хокон VII (1905-1957), 
Улаф V (1957-1991), Харальд V (1991 йилдан).


Норвегия Қироллиги премъер-министрлари:
Кристи­
ан Микельсен (1905-1907), Юрген Лёвланд (1907-1908), 
Гуннар Кнудсен (1908-1910), Воллерт Конов (1910-1912), 
Йенс Братли (1912-1913), Гуннар Кнудсен (1913 - 1920), 
Отто Бар Хальворсен (1920-1921), Отто Альберт Блер 
(1921-1923), Отто Бар Хальворсен (1923 йил март-май), 
Абрахам Берге (1923-1924), Йохан Людвиг Мовинкель 
(1924-1926), Ивар Люке (1926-1928), Кристофер Хорн- 
сруд (1928 йил январь-февраль), Йохан Людвиг Мовинкель 
(1928-1931), Педер Кольстад (1931 -1932), Йенс Хундсейд 
(1932-1933), Йохан Людвиг Мовинкель (1933-1935), Юхан 
Нюгорсвольд (1935-1945); Эйнар Герхардсен (1945- 1951), 
Оскар Торп (1951-1955), Эйнар Герхардсен (1955-1963), 
Йон Люнг (1963 йил август-сентябрь), Эйнар Герхардсен 
(1963-1965), Пер Бортен (1965-1971), Трюгве Браттели 
(1971-1972), Ларе Корвальд (1972-1973), Трюгве Брат­
тели (1973-1976), Одвар Нордли (1976-1981), Гру Хар­
лем Брундтланд (1981), Коре Вилок (1981-1986), Гру Хар­
лем Брундтланд (1986-1989), Ян Пер Сюсе (1989-1990), 
Гру Харлем Брундтланд (1990-1996), Турбьёрн Ягланд 
(1996-1997), 
Хьель 
Магне 
Бунневик 
(1997-2000), 
Йенс Столтенберг (2000-2001), Хьель Магне Бунневик 
(2001-2005), Йенс Столтенберг (2005 йил 17 октябрдан).
1 9 0 5
й и л и ю л ь - д е к а б р ь
- Францияда черковни дав- 
латдан ажратиш тугрисида қонун чиқарилди. Социалистах 
партия ташкил топди (Жан Жорес, Жюль Гед; ҳақиқий фами- 
лияси Матьё Базиль).
1 9 0 5
й и л а в г у с т
- Германияга қарши Шарқий Африка­
нинг жануби ва марказида (Танганьика) бошланган кузголон 
икки йилдан ортиқ давом этди.
1 9 0 5
й и л а в г у с т
- Сунь Ятсен «Хитой уюшмалари 
иттифоки» (Тунминхай) деган сиёсий ташкилот тузди.
1 9 0 5 - 1 9 0 6 й и л л а р
- Хитойда ижтимоий ҳаракат янада 
кучайди.
1 9 0 5
й и л 5 с е н т я б р ь
- Портсмутда 
А Қ Ш
воситачили- 
гида Россия ва Япония ўртасида сулҳ шартномаси имзолан-


ди. Урушда Япония ғалаба қозонди. Портсмут шартномаси- 
га кўра, Россия Манжурия ва Сахалин жанубини Японияга 
берди, шунингдек, Япониянинг Корея устидан протектора- 
тини тан олди.
1 9 0 5
й и л 1 5 с е н т я б р ь
- Будапештда 150 минг кишилик 
намойишчилар ўкка тутилиб, бу ҳодиса «кизил жума» номи 
билан тарихга кирди.
1 9 0 5
й и л 1 2 - 1 8 о к т я б р ь
- Москвада конституцион -
демократлар (кадетлар) партиясининг таъсис съезди бўлди.
1 9 0 5
й и л 1 7 о к т я б р ь
- Россия императори чикарган 
манифестда сайлов ҳуқуки, сиёсий партиялар тузиш, матбу- 
от ва бошка демократик эркинликлар эълон килинди.
1 9 0 5
й и л н о я б р ь
- Россияда «17 октябрь союзи» ўнг 
либерал партияси ташкил топди.
1 9 0 5
й и л н о я б р ь
- Россияда «Рус халки союзи» кора- 
гуруҳчилар партияси ташкил топди.
1 9 0 5
й и л н о я б р ь
- Венада ишчиларнинг сайлов ҳуку- 
қини ислоҳ қилишни талаб этган оммавий намойишлар 
бошланди.
1 9 0 5
й и л
- Альберт Эйнштейн квантлар назариясини 
ривожлантириб, фотонлар, яъни ёруглик квантлари молеку- 
ладан иборат, деган фикрни илгари сурди. У нисбийликнинг 
хусусий назарияси, кейинчалик (1916 йилда) эса нисбий­
ликнинг умумий назариясини яратди.
1 9 0 5
й и л
- Ирландияда Артур Гриффит «Шин фэйн» 
(«Биз ўзимиз») партиясини ташкил этди.
1 9 0 5
й и л
- Германияда меҳнат шароитини яхшилашни 
талаб килган энг йирик иш ташлаш ўтказилди.
1 9 0 5
й и л
- Болгарияда дастлабки монополистик бир- 
лашмалар вужудга келди.
1 9 0 5
й и л
- Норвегия ва Швеция унияси бекор килинди. 
Норвегия мустакил давлатга айланди.
1 9 0 5
й и л
- Жануби-Гарбий Африкада Намаларнинг 
қўзголонига Хенрик Витбой бошчилик килди. Кейинчалик 
Витбой жангда халок бўлди.
1 9 0 5 й и л
- Япония Корея устидан ҳукмронлик 
ўрн атди .


1 9 0 5 - 1 9 0 6 й и л л а р
- Жазоирда мустамлака зулмига 
қарши кураш бошланди. Ёш жазоирликлар ташкилотлари 
пайдо бўлди.
1 9 0 5 - 1 9 0 6 й и л л а р
- Францияда Морис Рувье ҳукумати 
бошқаруви даври.
1 9 0 5 - 1 9 0 8 й и л л а р -
Ҳиндистонда инкилоб ривожлан­
ди.
1 9 0 5 - 1 9 0 8 й и л л а р -
Англияда Кемпбелл-Баннерман 
ҳукумати бошкаруви даври.
1 9 0 5 - 1 9 0 7 й и л л а р
- Эрон инқилобининг биринчи 
босқичи тугади.
1 9 0 5 - 1 9 1 1 й и л л а р
- Эрон инкилоби. Бу инқилобни 
Англия, Россия ва АҚШ ҳукмрон доиралари бостирди.
1 9 0 5 - 1 9 8 4 й и л л а р
- атокди рус ёзувчиси Михаил Алек­
сандрович Шолохов яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1 9 0 6
й и л 7 м а р т
- Францияда Морис Рувье ҳукуматни 
радикал Жан-Мари Саррьенга топширди.
1 9 0 6
й и л 7 а п р е л ь
- Испаниянинг Алхисерас шаҳрида 
тузилган Актга кўра, Марокаш «яхлит суверен давлат» деб 
эътироф этилди.
1 9 0 6
й и л 2 7 а п р е л ь
- Россияда 

Давлат Думаси ўз 
ишини бошлади. Сайловда кадетлар галаба козонди. Унда 
488 та депутат қатнашди.
1 9 0 6
й и л
- Россияда аҳолини бир жойдан иккинчи жойга 
кўчириш сиёсати окибатида бошка жойга кўчирилганларнинг 
сони 141 минг кишини, 1907 йилда 427 минг кишини, 1908 
йилда эса 665 минг кишини ташкил этди.
1 9 0 6
й и л ё з и
- Болгариядаги Перникда кончиларнинг 
биринчи умумий сиёсий иш ташлаши юз берди.
1 9 0 6
й и л и ю н ь
- АҚШда Хепборн конуни кабул ки­
линди.
1 9 0 6
й и л 2 6 и ю л ь
- Эронда шоҳ амалдор Айн уд-Дав- 
лани лавозимидан четлаштирди.
1 9 0 6
й и л 7 о к т я б р ь
- Эронда сайлов ўтказилди. Бирин­
чи Мажлис тузилди ва ўз йигилишини бошлади.
1 9 0 6 - 1 9 0 7 й и л л а р
- Эронда конституция тикланди.


1 9 0 6
й и л о к т я б р ь
- Амъенда Франция синдикатларининг 
конгресси бўлиб ўтди. Унда Амьен хартияси қабул килинди.
1 9 0 6
й и л 9 н о я б р ь
- Россияда деҳқонларнинг жамоа- 
лардан чиқиши ҳақида фармон эълон килинди. Пётр Ар­
кадьевич Столипиннинг аграр ислоҳоти бошланди.
1 9 0 6
й и л д е к а б р ь
- Англияда парламент сайловларида 
либераллар кўп овоз олди.
1 9 0 6
й и л
- Ҳиндистон миллий конгресси партияси Анг- 
лиядан Ҳиндистонга ўз-ўзини бошқариш ҳуқуқини бериш­
ни талаб килди.
1 9 0 6
й и л
- Германиянинг немислаштириш сиёсатидан 
норозилик сифатида 
100.000
дан ортик поляк болалари мак- 
табларга боришдан бош тортдилар.
1 9 0 6
й и л
- Германиянинг Гамбург шаҳрида меҳнат- 
кашларнинг ҳуқуқлари чекланишига карши мамлакатда би­
ринчи оммавий сиёсий иш ташлаш бўлди.
1 9 0 6
й и л
- Англияда ишчи вакиллик кўмитаси лейбо- 
ристлар партиясига айлантирилди. 
Буюк Британияда 
лейбористлар партияси ташкил топди.
1 9 0 6
й и л
- Бутун Ҳиндистон мусулмон лигаси ташкил 
топди.
1 9 0 6 й и л
- Сан-Францискода зилзила бўлди.
1 9 0 6
й и л
- Россияда 

Давлат Думаси фаолият олиб бор­
ди.
1 9 0 6
й и л
- Италияда «Fiat» акциядорлик жамияти 
ташкил топди.
1 9 0 6
й и л
- Италияда Умумий меҳнат конфедерациям 
ташкил топди.
1 9 0 6
й и л
- Мисрнинг Деншавай қишлоги деҳқонлари 
инглизларнинг зўравонлигига қарши бош кўтарди.
1 9 0 6 - 1 9 0 8 й и л л а р
- Ҳиндистонда инглиз мустамлака- 
чиларига карши инқилоб маглубиятга учради.
1 9 0 6 - 1 9 0 9 й и л л а р
- Францияда радикал Жорж Кле­
мансо ҳукумати бошқаруви даври.
1 9 0 6 - 1 9 1 3 й и л л а р
- Франция Республикасида прези­
дент Арман Фальернинг бошкарув даври.


1 9 0 6 й и л о х и р и - 1 9 0 7 й и л б о ш л а р и
- Болгарияда те­
мир йўлчиларнинг умумий иш ташлаши бўлиб ўтди.
1 9 0 7 й и л 3 я н в а р ь -
Болгарияда София театри очилди.
1 9 0 7
й и л 8 я н в а р ь
- Эронда шоҳ Музаффаридцин ва­
фот этди.
1 9 0 7 - 1 9 1 1 й и л л а р
- Эрон инқилобининг иккинчи дав­
ри.
1 9 0 7
й и л я н в а р ь
- Россияда 
I I
Думага сайлов бўлиб 
ўтди.
1 9 0 7 й и л
- Россияда 
П 
Давлат Думаси фаолияти.
1 9 0 7 - 1 9 1 2 й и л л а р
- Россияда 
III 
Давлат Думаси фао­
лияти даври.
1 9 0 7 - 1 9 1 2 й и л л а р
- Россия билан Япония ўртасида 
Мўғулистон ва Манжурияда «таъсир зоналари»ни бўлиб 
олиш ҳақидаги битимлар Узок Шарада кучлар нисбатини 
Япония фойдасига кескин равишда ўзгартириб юборди.
1 9 0 7
й и л
я н в а р ь
- Австрияда умумий сайлов ҳуқуқи 
тўғрисидаги конун кабул килинди.
1 9 0 7
й и л 2 6 ф е в р а л ь
- Болгария бош вазири Пет- 
ков хизматдан бўшатилган бир амалдор томонидан 
ўлдирилди.
1 9 0 7
й и л 1 8 а в г у с т
- Петербургда Россия билан Англия 
ўртасида уларнинг Эрон, Афгонистон ва Тибетдаги манфа- 
атлари доиралари чегараларини белгилаш тўгрисида битим 
имзоланди.
1 9 0 7 й и л 3 1 а в г у с т
- Англия - Россия битами тузилди.
1 9 0 7
й и л 3 1 а в г у с т
- Англия, АҚШ, Германия, Рос­
сия ва бошқалар Эронда зўравонлик сиёсатини юритди- 
лар. Англия - Россия битимига кўра, Қасри Ширин - Язд 
- Зулфиқор - Бандер Аббос - Кирмон - Бирижанд - Га­
зик чизигидан жанубга караб инглиз таъсир доираси килиб 
бўлиб олинди. Оралиқ ерлар (Теҳрон чизиги бўйлаб) бета- 
раф Эрон деб аталди. Хуллас, Эрон рус ва британ таъсир 
зонасига ажратилди.
1 9 0 7
й и л 1 7 с е н т я б р ь
-
1 9 6 8 й и л 2 5 м а й
- машҳур 
ёзувчи Абдулла Қаҳҳор яшаган ва фаолият кўрсатган давр.


1 9 0 7
й и л н о я б р ь
- Австрия-Венгрияда янги «қизил 
жума» инкилоби.
1 9 0 7
й и л 1 7 д е к а б р ь
- Бутанда Тонгси ҳукмдори Угиен 
Вангчук монарх деб эълон килинди ва у ўз сулоласига асос 
солди.

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish