1 9 1 8 й и л 9 а п р е л ь
- Закавказье Федератив Демократик
Республикаси ташкил топди ва Россиядан мустакил деб эъ
лон килинди.
1 9 1 8 й и л 3 0 а п р е л ь
-Туркистон ўлкаси
РСФСР тар-
кибида автоном республика (Туркистон АССР) деб эълон
килинди.
1 9 1 8 й и л 2 6 м а й
- Закавказье Федератив Демократик
Республикаси таркалиб кетди.
1 9 1 8 й и л 2 6 м а й
- Грузия Миллий Кенгаши мамлакат
ни мустакил деб эълон килди ва Грузия Демократик Респуб
ликаси ташкил топди. (1921 йил февралда мустакил Грузия
давлати большевиклар томонидан тугатилди.)
1 9 1 8 й и л 2 7 м а й
- Озарбайжон Республикаси муста
киллиги эълон килинди.
1 9 1 8 й и л 2 8 м а й
- Озарбайжон
Республикаси ташкил
килинди. Мусовотчилар («Мусовот» партияси вакиллари)
ҳокимият тепасига келишди. (1920 йил 28 апрелда мустакил
Озарбайжон давлати кизил армия ёрдамида большевиклар
томонидан тугатилди.)
Озарбайжон Демократик Республикаси Министрлар
Кенгаши раислари:
Фатали Хан Хойский (1918 йил 28
май - 1919 йил 14 апрель), Насиббек Усуббеков (1919 йил
28 май - 1920 йил 30 март), Мамед Гасан Ганжинский (1920
йил 30 март-2 8 апрель; в.б.).
1 9 1 8 й и л 2 8 м а й
- Арманистон Республикасининг
мустакиллиги эълон килинди. Ҳокимият тепасига мил-
латчи дашноклар партияси вакиллари келди. (1920 йил
ноябрда большевиклар томонидан дашноклар ҳукумати
агдариб ташланди ва мустакил Арманистон давлати туга
тилди.)
1 9 1 8
й и л 1 4 и ю н ь
- Ботуми шаҳрида Туркия ва Арма
нистон ўртасида ўзаро сулҳ битами тузилди.
1 9 1 8 й и л 6 - 7 и ю л ь
- Москвада «сўл» эсерлар исёни.
1 9 1 8
й и л 1 6 и ю л ь
-
Екатеринбургда Николай
II
ва унинг
оила аъзолари большевиклар томонидан отиб ташланди.
1 9 1 8
й и л 1 8 и ю л ь
- таниқли давлат арбоби Нельсон
Мандела тугилди.
1 9 1 8
й и л 1 4 а в г у с т
- Бокуга Англия десанта туширил
ди.
1 9 1 8
й и л 1 5 - 1 6 а в г у с т
- Владивостока Америка
десанта туширилди.
1 9 1 8
й и л 1 5 с е н т я б р ь
- Салоникида 150 минг кишилик
грек армияси болгар армиясини тор-мор келтирди.
1 9 1 8
й и л 2 9 с е н т я б р ь
- болгар ҳукумати (Болгария)
сулҳ ҳақидаги ҳужжатни имзолаб, таслим бўлди. Болгария
урушдан чикди. Шоҳ Фердинанд ўз ўгли
Борис фойдасига
тахтдан воз кечди.
1 9 1 8
й и л с е н т я б р ь
- бирлашган инглиз - француз -
серб қўшинлари Македонияда болгар - немис қўшинларини
тор-мор қилди.
1 9 1 8
й и л с е н т я б р ь - о к т я б р ь
- француз кўшини Ли-
ванга туширилди, инглизлар Ирок ва Сурияни босиб олди.
1 9 1 8
й и л 3 о к т я б р ь
-Германияда князь Макс Баденский
канцлер бўлди.
«Спартак» (коммунистик) ҳаракати аъзолари бошчили
гида инкилоб - «Ноябрь инкилоби» бўлди.
1 9 1 8
й и л 4 о к т я б р ь
-
Чехия ва Словакия Австрия-
Венгрия таркибидан ажралиб чиқди ҳамда мустакил Чехос
ловакия Республикаси тузилганлигини эълон килди.
1 9 1 8
й и л 2 4 о к т я б р ь - 1 6 н о я б р ь
- Венгрия мустакил
лиги эълон килинди ва республика жорий этилди.
1 9 1 8
й и л 3 0 о к т я б р ь
- Мудросс тинчлик сулҳи тузилди.
Анатолия иттифокчилар қўшини томонидан босиб олинди.
1 9 1 8
й и л 3 1 о к т я б р ь
- Туркия Антанта давлатларига
таслим бўлди.
1 9 1 8
й и л 3 1 о к т я б р ь
- Австрия ва Венгрияда монархия-
лар агдариб ташланди ҳамда
Австрия ва Венгрия респуб-
ликалари эълон килинди. Улар Антанта мамлакатлари талаб
килган ярашув шартларини кабул килди.
1 9 1 8
й и л 3 н о я б р ь
- Австрия-Венгрия Антанта давлат
ларига таслим бўлди.
1 9 1 8
й и л 3 н о я б р ь
- Германия Антанта давлатларига
таслим бўлди.
1 9 1 8
й и л 9 н о я б р ь
- Вильгельм
I I
тахтдан
воз кечди
ва республика эълон килинди; немис империяси
(II
Рейх)
тугади. Германияда монархия агдарилди.
1 9 1 8
й и л 1 0 н о я б р ь - 1 9 1 9 й и л 1 0 ф е в р а л ь
- Фридрих
Эберт ва Гуго Гаазе Германияда биринчи ҳукумат раислари
бўлишди.
1 9 1 8 - 1 9 3 3 й и л л а р
- Германияда Веймар Республика
си даври.
Do'stlaringiz bilan baham: