Қадимги Хитой
М и л о д д а н а в в а л г и I I I м и н г й и л л и к
- Хитойдаги
кабилалар тарқоқ ҳолда яшаганлар.
М и л о д д а н а в в а л г и I I I - I I м и н г й и л л и к л а р
- хунн-
ларнинг аждодлари овчилик, деҳқончилик ва чорвачилик
билан шугулланиб, тирикчилик ўтказганлар.
М и л о д д а н а в в а л г и I I м и н г й и л л и к б о ш л а р и
- Ся
хонадонига мансуб кишилар қабилаларни бирлаштириб,
Шарқий Хитойда давлат барпо этди.
М и л о д д а н а в в а л г и X X I
-
X V I а с р л а р
- Хитойда аф
сонавий Ся сулоласи ҳукмронлик қилди.
М и л о д д а н а в в а л г и I I м и н г й и л л и к
- Хитойда даст
лабки ёзув кашф этилди.
М и л о д д а н а в в а л г и I I м и н г й и л л и к
- Хитойда астро-
номик кузатишлар бошланди.
М и л о д д а н а в в а л г и I м и н г й и л л и к н и н г б и р и н ч и
я р м и
- хуннларнинг асосий қисми кўчманчи чорвадор
кўринишида яшаган.
М и л о д д а н а в в а л г и X V I I I а с р о х и р и - 1 0 2 5 й и л л а р -
Шан-Инь сулоласининг ҳукмронлиги даври. Хитойда брон-
задан буюмлар ясалган.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 7 6 6 - 1 1 2 2 й и л л а р
- Хуанхэ дарё-
сининг ўрта оқимида даставвал Шанг, сўнгра Инь деб ном-
ланган (Шанг-Инь даври) илк давлат тузуми ташкил топ
ди. Бу давлатни Чен Тан номли киши барпо этиб, уни уз
қабиласи Шанг номи билан атади. Бу давлатни кейинчалик
Инь сулоласи бошқарди.
М и л о д д а н а в в а л г и X V I - X I а с р л а р
- Хитойда Инь
(Шанг-Инь) сулоласининг ҳукмронлик даври. Милоддан
аввалги 1027 йилда Чжоу қабиласи Инь сулоласини
ҳокимиятдан агдариб ташлади.
М и л о д д а н а в в а л г и т а х м и н а н 1 5 0 0 й и л - м и л о д н и н г
V а с р и
- хуннлар Осиё ва Европа тарихида муҳим роль
ўйнади. Бу даврда хуннлар Хитойдаги қадимги давлатлар:
Ся сулоласи (мил. авв. X X I-X V I асрлар), Инь сулоласи
(мил. авв. XVI - XI асрлар), Чжоу сулоласи (мил. авв. XI
аср - мил. авв. 256 йил), Цинь сулоласи (мил. авв. 221 - 207
йиллар), Хань сулоласи (мил. авв. 206 йил - милоднинг 220
йили) билан қўшничилик муносабатида бўлишди.
М и л о д д а н а в в а л г и X I I I а с р о х и р и в а X I I а с р б о ш
л а р и
- Хитойда Шанг-Инь давлати кучсизланиб қолди.
М и л о д д а н а в в а л г и X I I а с р б о ш л а р и
- Хитойда чжоу
қабилалари ҳукмдор Чан - «Маърифатпарвар ҳукмдор»
бошчилигида бирлашиб кучайди.
М и л о д д а н а в в а л г и X I I - V I I I а с р л а р
- Хитойда
Ғарбий Чжоу подшолиги даври.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 0 2 7 й и л
- У-Ван - «Жанубий
ҳукмдор» бошчилигида катта қўшин Шанг-Инга бостириб
кирган.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 0 2 7 - 2 5 6 / 2 4 7 й и л л а р
- Хитой
да Чжоу сулоласининг ҳукмронлик даври. Сулолага Чжоу
қабиласининг сард ори У-Ван томонидан милоддан аввал
ги 1027 йилда асос солинди. Чжоу сулоласи икки даврга
бўлинади: Ғарбий Чжоу сулоласи (милоддан аввалги 1027 -
771 йиллар) ва Шаркий Чжоу сулоласи (милоддан аввалги
770 - 256/249 йиллар). Чжоу сулоласи Цинь подшолиги то
монидан тугатилди.
М и л о д д а н а в в а л г и V I I I а с р
- Чжоу давлатининг ер
лари 9 та вилоятга бўлинди.
М и л о д д а н а в в а л г и V I I I а с р б о ш л а р и
- Хуанхе дарё-
сининг юқори оқимида яшаган кўчманчи жун кабилалари
Чжоу ерларига бостириб кирди. Ю-Ван подшолиги даврида
чжоулар ярим кўчманчи жунлар билан жанг олиб борди.
М и л о д д а н
а в в а л г и
V I I I
-
I I I
а с р л а р
- Хитойда
Шарқий Чжоу подшолиги даври.
М и л о д д а н а в в а л г и 7 7 0 й и л
- подшо Пин-Ван жунлар
ҳужумидан безор бўлиб, подшолик пойтахтини Хаодан
Лоянга, яъни шарққа кўчирди.
М и л о д д а н а в в а л г и V I I - I V а с р л а р
- Шарқий Хитой
майда подшоликларга бўлиниб кетди.
М и л о д д а н а в в а л г и 5 1 7 й и л
- Хитойда даосизм таъли
мотининг асосчиси Лао Цзи вафот этди.
М и л о д д а н а в в а л г и V а с р
- хитойликлар ипакдан
тайёрланган шойи парчасига битиклар ёзишган.
М и л о д д а н а в в а л г и 4 7 9 й и л
- Хитойда конфуцийлик
таълимотининг асосчиси Конфуций вафот этди.
М и л о д д а н а в в а л г и 4 0 3 - 2 2 1 й и л л а р
— Хитойда Чжоу
сулоласи хукмронлиги пайтида Чжаньго (Курашаётган под-
шоликлар) даври. Чжаньго даврида мамлакатда ҳукмронлик
килиш учун курашаётган еттита подшолик ажралиб чиққан.
Еттита қудратли ҳукмдор минтакада гегемон бўлиш учун
ўзаро курашдилар. Ўзаро урушлар Цинь империясининг
барпо этил иши билан якунланди.
М и л о д д а н а в в а л г и I V а с р н и н г б и р и н ч и я р м и -
Хитойни ягона бир давлатга бирлаштириш ғояси тугилди.
М и л о д д а н
а в в а л г и 3 6 1 - 3 3 8
й и л л а р
- Хитойда
подшо Сао-Чун даврида Син подшолиги бирмунча кучайди.
М и л о д д а н а в в а л г и I V а с р о х и р л а р и - I I I а с р б о ш л а
р и
- Хитойда Чжоу подшолиги ҳам кучсизланиб барҳам
топди.
М и л о д д а н а в в а л г и I I I - I I а с р л а р
- Хитойга Ҳин-
дистондан Ўрта Осиё орқали будда дини кириб келди ва
кенг ёйилди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 4 6 й и л
- Хитойда Син подшолиги
тахтига 13 ёшли Ин Чжен ўтирди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 4 0 - м и л о д и й 2 1 6 й и л л а р
- Улуг
Хунн хоқонлиги (Хуннлар давлати) фаолият кўрсатди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 3 0 й и л
- Син подшоси Ин Чжен
Хан подшолиги қўшинларига каттик зарба бериб, унинг ер
ларини босиб олди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 2 8 - 2 2 1 й и л л а р
- Син подшо
си Ин Чжен томонидан олиб борилган шиддатли урушлар
натижасида Шаркий Хитойдаги Чжао Вэй, Чу, Си, Ян
подшоликларининг қўшинлари тор-мор этилди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 2 1 й и л
- Шаркий Хитойни бир
лаштириш жараёни ниҳоясига етди. Бу ишни уша йили
тахтга ўтирган 1 -Хитой императори Цинь Шихуанди амалга
оширди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 2 1 - 2 0 7 й и л л а р
- Хитойда Цинь
императорлар сулоласи ҳукмронлик килди. Сулолага Цинь
Шихуанди асос солди. Пойтахти - Сяньян шақри. Цинь
сулоласи ҳукмронлиги даврида Хитойда илк марта марказ-
лашган давлат тузилди. Милоддан аввалги 207 йил октяб-
рида қўзголончиларнинг Лю Бан бошчилигидаги армияси
Цинь сулоласига барҳам берди.
Do'stlaringiz bilan baham: |