Адабиётлар



Download 1,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/55
Sana22.02.2022
Hajmi1,18 Mb.
#94244
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   55
Bog'liq
malumotlar tuzilmasi va algoritmlar maruza matni

Алгоритм самарадорлиги: 
таққослашлар сони М = 
n n
n
2 2
4
2
,
алмаштиришлар сони C
max
= 3
n
2
4

 
Саралашнинг яхшиланган усуллари 
 
Quiksort – тез саралаш усули 
 
Ғояси: Бу усул алмаштириш усулидаги саралашга тегишли бўлиб 
унинг асосини калитларни танланган калитга нисбатан ажратиш ташкил 
қилади. 


―Маълумотлар тузилмаси ва алгоритмлар‖ фанидан маърузалар матни.
муаллиф: Б.Б.Акбаралиев 
6 дан чап томонда калитлари кичик, ўнг томонда эса калитлари 6 дан 
катта бўлган элементлар жойлашади (юқоридаги чизма). 
procedure Sort (L, R: integer); 
begin 
i := L; 
j := r; 
x := a[(L + r) div 2]; 
repeat 
while a[i] < x do 
i := i + 1;
while a[j] > x do 
j := j - 1; 
if i <= j then 
begin 
y := a[i]; 
a[i] := a[j]; 
a[j] := y; 
i := i + 1; 
j := j - 1 
end; 
until i > j; 
if L < j then sort (L, j); 
if i < r then sort (i, r); 
end; 
procedure QuickSort
begin 
sort (1, n); 
end; 
Алгоритм самарадорлиг: 
О(n log n) – энг самарали усул. 


―Маълумотлар тузилмаси ва алгоритмлар‖ фанидан маърузалар матни.
муаллиф: Б.Б.Акбаралиев 
Шелл саралаши (қисқариб борувчи қадамлар орқали саралаш) 
Тўғри қўшиш усулини 1959 йилда Д. Шелл томонидан 
мукаммаллаштириш таклиф қилинган. Қуйидаги чизмада ушбу усул 
тасвирланган: 
Бошида бир биридан 4 қадамда жойлашган элементлар ўзаро 
гуруҳланиб саралаш амалга оширилади. Бундай жараѐн тўртлик саралаш деб 
аталади. Биринчи ўтишдан кейин элементлар қайта гуруҳланиб, энди ҳар 
икки қадамдаги элементлар таққосланади. Бу эса иккилик саралаш деб 
номланади. Ва ниҳоят, учинчи ўтишда оддий ѐки яккалик саралаши амалга 
оширилади.
Бир қарашда мазкур усул билан саралаш амалга оширилганда саралаш 
жараѐни камайиш ўрнига ортиб борадигандек туюлсада, элементларни ўрин 
алмаштиришлар нисбатан кам амалга оширилади.
Кўриниб турибдики, бу усул натижасида тартибланган массив ҳосил 
бўлиб, ҳар бир ўтишдан кейин саралашлар камайиб боради. Энг ѐмон 
ҳолатда охирги ишни яккалик саралаш амалга оширади.
Барьер усулидан фойдаланилганда ҳар бир саралаш ўзининг барьерига 
эга бўлиши лозим ҳамда дастур унинг жойини аниқлаши учун уни иложи 
борича осонлаштириш лозим. Шунинг учун массивни [-h1..N] гача 
кенгайтириш лозим бўлади. 
h[1..t] – қадамлар ўлчами массиви 
a[1..n] - сараланаѐтган массив 
k – саралаш қадами 
x – қўшилаѐтган элемент қиймати 

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   55




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish