Абу жахи тарвузи Bryonia alba L


Перимедулла – поя ўзагининг ѐғочликка қараган томони.  Перимедуляр тола



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet358/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   354   355   356   357   358   359   360   361   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Перимедулла
– поя ўзагининг ѐғочликка қараган томони. 
Перимедуляр тола
– айрим ўсимликларнинг марказий цилиндрида риво-
жланаѐтган тола. 
Перимитотик уруғланиш
– зиготадаги биринчи митоз бўлиниш олдидан 
жинсий ядроларнинг бирлашиши. 
Перина
– микро- ва мегаспораларни қоплаган пўстнинг энг ташқи қавати. 
Перинуклеар бўшлиқ
– ядронинг қўш мембранаси орасидаги бўшлиқ. 
Периплазма
– 
Peronosporales
тартибига мансуб замбуруғларнинг оогоний 
ва антеридийларининг цитоплазмасидаги периферик тирқишли қават.
Перипласт 
– криптофит сувўтларнинг ҳужайрасини қоплами, ички оқсил 
таркибли ва қўшимча ташқи плазмолемма устида жойлашадиганидан иборат, 
унинг тирқишлари бўлади. 
Перисперм
– вояга етган уруғлардаги ғамланган, муртакни ўсиши даврида 
фойдаланиладиган озиқ модда. 
Перисперм
– уруғдаги муртакни униш даврида фойдаланадиган ғамланган 
озиқ модда. 
Периспорий
– қ. перина. 


246 
Перистом 
– мохларнинг кўсагини юқорисидаги бир қатор (оддий пери-
стом) ѐки икки қатор (қўш перистом) жойлашган тишчалар, уларнинг гигроско-
пик ҳаракатлари туфайли қутичадан спораларнинг сочилиши амалга ошади. 
Перистомиум
– хлоропластларнинг пўсти, қобиғи. 
Перитроф микориза
– замбуруғни илдиз тўқимасига кирмай, уни ўраб 
олишидан ҳосил бўлган микориза. 
Перифизлар
– 1. Замбуруғлар ва лишайникларнинг перитецийларидаги 
стерил калта ипсимон гифалар 2. Занг замбуруғларининг пикнидаларини усть-
ицаларидан чиқиб турадиган стерил гифалар. 
Перифитон
– 1. Кемалар, қайиқлар, сув юзасида қалқиб турган 
предметларга ѐпишиб ўсадиган сувўтлар гуруҳи. 2. Сув қаъридаги, сув тагидан 
кўтарилиб турадиган тирик ѐки ўлик субстратлардаги ўсимликлар мажмуи. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   354   355   356   357   358   359   360   361   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish