Абу жахи тарвузи Bryonia alba L


Микрургия – ҳужайра хирургияси, микроманипуляторлар ѐрдамида мик- роскоп остида турли операцияларни бажариш  Миксамѐба



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet299/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Микрургия
– ҳужайра хирургияси, микроманипуляторлар ѐрдамида мик-
роскоп остида турли операцияларни бажариш 
Миксамѐба
- ҳужайра пўстини йўқотгандан сўнг тармоқланиш йўли билан 
силжиб ҳаракат қиладиган споралар. Бу споралар зооспораларнинг қилчалари 
йўқолгандан сўнг ҳосил бўлади. 
Миксамѐбалар
– псевдоподийлар билан ҳаракатланадиган миксо-
мицетларнинг қалин пўсти бўлмаган ҳужайралари. Миксамебалар зооспоралар 
хивчинларини ташлаб юборганидан кейин юзага келади. 
Миксобактерия 
(
лот. Муxobacteria
) - бактерияларнинг бир гуруҳи. Си-
стематик жиҳатдан бошқа гуруҳилардан кескин ажралиб туради. Миксобакте-
риялар шилиқ ажратиб, турли рангдаги шарсимон, замбуруғсимон, маржонси-
мон ва бошқа спорачи таначалар юзага келтиради. Бу таначалар қисқарган 
ҳужайраларга (микроцистларга) эгадир. Уларнинг ҳужайралари, одатда, торти-
либ узилади. Миксобактерияларнинг кўпчилик турлари мағизли (ядроли) дир. 
Шу мағизлар уларнинг бошқа бактериялардан фарқ қилувчи белгиси ҳисоблан-
ади. Миксобактериялар тупроқда яшайди. Уларнинг баъзи турлари целлюлоза-
ларни бузади. 
Миксогалин
– 1. Сувҳавзаси шўрланганлиги 0,5-3,0 промиле бўлган сув 
ҳавзаси. 2. Минералланиши (шўрланиши) 0,5-5% дан 30-40% гача бўлган сув 
ҳавзалари. 
Миксогастеромицетлар
– миксомицетларнинг асосий энг катта синфи 
бўлиб, зооспоралари хивчинли, танаси плазмодит ҳолида, кейинчалик у тўлиқ 
ҳолда спораларга айланиб кетади. Вегетатив танаси кўп миқдордаги диплоид 
ядроли плазма масса – плазмодитдан иборат. Плазмодитларни катталиги бир 
неча миллиметрдан 15-20 см гача боради. Миксогастеромицетлар 400 га яқин 
турлардан иборат. 
Миксомицет 
(
myxomycеtes
) - хлорофиллсиз организмларнинг кичик бир 
типи. Миксомицетларда плазмодий шаклидаги вегетатив тананинг бўлиши ха-


207 
рактерлидир. Бу организмлар мураккаб тараққиѐт шаклини ўтувчи споралар 
орқали урчийди. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish