Абу жахи тарвузи Bryonia alba L


Катафиллар – 1. Вегетатив куртак, илдизпоя, туганаклардаги куртакни  ҳимояловчи қипиқ барг 2. Ривожланмай қолган барг.  Катаценоз



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet223/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Катафиллар
– 1. Вегетатив куртак, илдизпоя, туганаклардаги куртакни 
ҳимояловчи қипиқ барг 2. Ривожланмай қолган барг. 
Катаценоз
– ўсимликлар уюшмасини қуриб тугашининг якунийси. 
Катогенез 
– организмларни хусусан амебоид тузилишли сувўтларни тана 
тузилиш даражасини пасайтириб, ривожланмаганлик белгиларини намоѐн 
қилиш билан фаолиятда бўлиш. 
Каттабош
(
Bromus oxydon
Schrenk.) – бошоқдошлар оиласига мансуб, чўл, 
адир, тоғда ўсадиган ем-хашак бир йиллик ўт. 
Каттақўрғони
- Узумнинг юқори сифатли хўраки ва серҳосил навларидан. 
Каудекс
– 1. Мохларнинг стилис (
Stilis
) туркумидаги илдизпоя 2. Ўт ўсим-
ликларнинг ѐғочлашган пастки қисмида ўртаси чириб, ѐрилиб кетган тўнгакси-
мон, вегетатив кўпайиши учун хизмат қилмайдиган қисми. 3. Ўсимликнинг 
қалин ва зич барг қолдиқлари билан қопланган (одатда ѐғочланган) остки 
қисми. 
Каузаринлар
(Casuarinales)
– гулли ўсимликлардан 
Magnoliopsida 
синфи,
Hamamalididae
кенжа синфининг тартиби. 
Каулидий
– мохсимонлар поясининг атамаси. 
Каулин боғлам
– поядаги узунасига жойлашган барг излари бошланади-
ган боғлам. 
Каулифлория
– 1. Гулларнинг ѐш новдаларида эмас, балки бевосита да-
рахт танаси ѐки эски (қариб қолган) шохларида пайдо бўлиб, тараққий этиш 
ҳодисаси. 2. Йўғон пояда гул ѐки тўпгулнинг ривожланиши. 
Каулифор дарахт
– бигнониядошлар оиласига мансуб, марказий Амери-
када ўсадиган дарахт (
Crescentia cuyeta
L.). 
Кауллифилия
– шу йили ҳосил бўлган куртаклардан баргнинг чиқиши. 
Каулоид
– 1. Мохларнинг танасини ҳосил қиладиган ўзак қисми. 2. 
Ринофитлар бўлимига мансуб ўсимликлар поясининг асосини ташкил қилган 
элементар қисми; спорофит шаклланишидаги марказий қисм; махсуслашган 
вегетатив қисмлари бўлмаган мох талломи. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish