Абу жахи тарвузи Bryonia alba L



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Бирламчи пўст
– бўлинаѐтган ва ўсаѐтган ҳужайра таркибида кўп (60-
90%) сув тутган пўст. 
Бирламчи пўстлоқ
– поядаги марказий цилиндр (ўзак, ѐғочлик) ва эпи-
дермис орасидаги илдизда марказий цилиндр ва ризодерма орасидаги қисм. 
Бирламчи ризоид
– базал ҳужайранинг асосидан бошланадиган ўсимлик-
ни ўзак қисмини давомидек қисми. 
Бирламчи склеренхима
– асосий тўқиманинг (бирламчи луб толалари, 
перициклик тола) склеренхима ҳужайраларининг боғламлари ѐҳуд склеренхима 
тўқимасининг яхлит цилиндридан иборат ҳамда ўтказувчи боғламларнинг 
склеренхималари. 
Бирламчи соф маҳсулот
– бирламчи умумий маҳсулотдан автотроф 
ўсимликларни нафас олиши ва ценобионтдаги бошқалар (гетеротрофлар) фой-
даланганидан қолгани. 
Бирламчи сукцессия
– қуруқ ерни ўсимликлар билан қопланишининг 
бошланиши. 
Бирламчи тузилишли поя
– бирламчи меристема фаолияти натижасида 
ҳосил бўлгани. 
Бирламчи тўқималар
– ўсимликларнинг ўсиш нуқталарида бирламчи ме-
ристема – дерматоген, периблемалар ва плеромалардан ҳосил бўладиган 
тўқималар. Эпидермис ва ўсимликнинг марказий (ўзак) қисми бирламчи тўқима 
ҳисобланади. 
Бирламчи умумий маҳсулот
– фотосинтезда ценоэкосистемага кири-
тилган органик модданинг умумий миқдори. 
Бирламчи ўзак нур
– пояда прокамбиал тортма ва коллатериал ўтказувчи 
боғламлар ўртасидаги паренхима. 
Бирламчи флоэма
– прокамбийнинг бирламчи ўсиши ва табақалашувидан 
юзага келадиган флоэма; протофлоэма ва метафлоэманинг биргаликдагиси. 
Бирламчи флоэма толаси
– марказий цилиндрнинг ташқи томонида жой-
лашган ва бирламчи флоэмадан ҳосил бўладиган протофлоэмадаги тола. 
Бирламчи халтачалилар
– 
Ascomycetes
синфидан 
Endomycetales
тартиби-
га мансуб замбуруғлар. Меватаналарни ҳосил қилмайди, халтачалари бевосита 
мицеллийда ҳосил бўлади, оидиялар ва куртакланиш билан ҳам кўпаяди. Қанд-
ли озиқли муҳит сапротрофлари. Улар орасида 300 га яқин турлардан иборат 
Saccharomycetaceae
оиласи энг муҳими ҳисобланади.

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish