Абу жахи тарвузи Bryonia alba L



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Бактероидлар
-
тугунак бактерияларнинг шохланган формалари. Тугунак 
бактериялар тараққиѐти давомида майда ҳаракатчан ҳужайралар йирикроқ ва 
шохланган шакллар билан алмашади. 
Бактериозлар
-
бактериялар таъсирида ўсимликларда пайдо бўладиган ка-
саллик. 
Бактериозлар 
– илдиз юзасида у билан бевосита алоқада бўладиган бак-
териялар. 
Бактериолиз
-
организмга бактерияларни сунъий сингдириш. 
Бактериол изинлар
-
оқсилларни парчаловчи ферментлар. Бирор касал-
ликка қарши эмланган организмлар шу бактерияларни йўқотадиган бактерио-
лизинлар (ферментлар) ишлаб чиқаради. Бундай ферментлар бактерияларни 
эритади (қ

Антитела). 
Бактериология
-
бактериялар тўғрисидаги фан бўлиб, уларнинг морфоло-
гияси, систематикаси, физиологияси ва амалий аҳамияти билан шуғулланади. 
Бактериопурпурин
-
тўқ қизил бактериялардаги қизил пигмент. 
Бактериориза
– дуккакли ўсимлик илдизини бактериялар билан ҳамкор-
ликдаги симбиози (бошқа гуруҳ ўсимликларда ҳам намоѐн бўлади). 
Бактериотрофия 
– юксак ўсимликларнинг бактериялар билан симбиози. 
Бундай ҳолат дуккакли ўсимликларда 93% ни, мимозаларда 87% ни ташкил 
қилади. 
Бактериофаг, бактерияхўр
-
табиатда кенг тарқалган ва турли бактерия 
ҳамда микробларга қарши курашадиган ультрамикроскопик организмлар. 
Бактериохлорин
-
қизил ва яшил бактериялардаги яшил пигмент. 
Бактериохлорофиллар
– фотосинтезловчи бактериялар таркибидаги мод-
далар. 
Бактерицидлик
-
турли моддаларнинг бактерияларни ҳалок этиш хусуси-
яти. 
Бактериялар
-
ўсимликлар дунѐсида шаклланган, ҳужайра даражасига ет-
маган ҳамда хлорофилсиз ва дифференцияланган ҳужайрали мағизсиз бир 
ҳужайрали энг содда мавжудотлар. 
Баланапоралар
(Balanoparales)
- гулли ўсимликлардан 
Magnoliоpsida
синфи, 
Hamamelididae
кенжа синфининг тартиби. 
Баланофоралар
(Balanophorales)
- гулли ўсимликлардан 
Magnoliоpsida
синфи, 
Rosidae
кенжа синфининг тартиби. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish