Абу жахи тарвузи Bryonia alba L



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet479/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   475   476   477   478   479   480   481   482   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Хемоорганогетеротрофлар
– углерод манбаи сифатида органик бирикма-
лардан, энергия манбаи сифатида органик моддаларни парчаланишидан ҳосил 
бўладиган энергиядан фойдаланадиган кўпчилик бактериялар. Уларга аммони-
фикаторлар, азотфиксаторлар, пектин, клетчатка парчаловчилар, сут, мой, сир-
ка бижғитувчилар киради. 
Хеморецепция
– ўсимликлардаги аттрактантлар, трофик омиллар – хемо-
таксислар, хемотропизмлар ва фитогормонлар назоратини таъминлаш. 
Хемосинтез
– бактериялар ѐрдамида органик бўлмаган моддалардан орга-
ник моддаларни синтезланиши. 
Хемотаксис
– мустақил ҳаракатлана оладиган ҳужайраларни (зооспоралар, 
гаметалар, сперматозоидлар) кимѐвий таъсирловчи йўналишда ѐки ундан 
қочадиган ҳаракат реакциялари. 
Хемотропизм
– кимѐвий модда, бирикма градиентига нисбатан ўсим-
ликдаги ўсиш ҳаракатлари. 
Хемотропизм
– намлик, кислород, бошқа кимѐвий бирикма томонга ўсим-
ликни, унинг бирор қисмини ҳаракат қилиши. 
Хемотроф организмлар
– органик моддани органик бўлмаган моддалар-
дан аммиак, водород сульфид шу каби тупроқда ѐки сувда бўлган моддалардан 
ҳосил қиладиган организмлар. Хемотрофларга нитрофилловчи, рангсиз олтин-
гугурт бактериялар, темирбактериялар ва бошқалар мансуб. 
Хемотроф ўсимликлар
– органик бирикмаларни органик бўлмаган би-
рикмалари оксидланиши натижасида ажраладиган энергия ҳисобига ҳосил 
қиладиган ўсимликлар. 
Хетофоралар 
(
Chaetophorineae
) – талломи ипсимон ѐки тарвақайлаган яс-
си япроқ, микроскопик ѐки анча йирик, ипи тармоқланган, бир қаторли, учига 
ингичкалашган, одатда субстратга бириккан, тик турувчи ѐки судралувчи 
сувўтлар (
Chlorophyta, Chlorophyceae
) кенжа тартиби. 
Хиазма
– 1 Мeйоз профазасида хромосомалар ажрала бошлашида, 
кроссинговeр натижасида ҳосил бўладиган шакллар. 2. мeйознинг профаза I 
диплонeмасида хроматидалар ўртасида ҳосил. бўладиган Х га ўхшаш шакл. 
Хивчин
– плазмолеммани давоми ҳисобланиб, мембрана билан ўралган, 
ичида матрикс ва аксонемадан иборат. Хивчинни усти яшил, тилларанг 
сувўтларда минераллашмаган пластинка, диск каби кўринишлардаги тангача-
лар билан қопланган. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   475   476   477   478   479   480   481   482   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish