Абу жахи тарвузи Bryonia alba L


Пахмоқ - пахмоқдошлар ( Asclepiadaceae ) гa мансуб бир қанча ўсимликлар:  сутпечак, пахмоқ.  Пахмоқ, сертук



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet354/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Пахмоқ
- пахмоқдошлар (
Asclepiadaceae
) гa мансуб бир қанча ўсимликлар: 
сутпечак, пахмоқ. 
Пахмоқ, сертук 
(
villosus
) - танаси, барги ва бошқа органлари қалин туклар 
билан қопланган ўсимликлар. 
Паҳмоқдошлар 
(A
sclepiadaceae
) - икки уруғ паллалилардан туташ тожли 
ўсимликлар оиласи; ўт, бута ва лианалардан иборат. Кўпчилигининг барглари 
қарама-қарши жойлашган, бандсиз, оддий; гуллари икки жинсли, тўғри 
(актиноморф). Меваси қисман ажралган ва қалдирғоч думига ўхшаган икки 
баргчадан иборат. Бу ўсимликнинг ички қовиғи (луби) ва анча заҳарли сут 
шираси ҳам бўлади. 
Пахтагулдошлар, ғўзагулдошлар 
(
Malvaceae
) - икки уруғ паллалилардан 
айритожлиларга мансуб ўт ва бута ўсимликлар оиласи. Барглари панжасимон 
ўйма, гуллари йирик, оқ-сариқ, пушти, бинафша тусда бўлиб, актиноморф ва 
икки жинслидир. Косачаси икки қават. Чангчилари чексиз кўп сонли, ипчалари 
бир-бири билан тўташган. Уруғчиси битта. Меваси - кўсак. 
Пахинeма
- мeйоз бўлинишнинг профаза I ни зигонeма босқичидан 
кeйинги давр. Бу босқичда гомологик хромосомалар бир-бири билан маҳкам 
боғланган бўлади ва бивалeнтлар дeб аталади.
 
Пахипикнида
– такомиллашмаган замбуруғларнинг қалин пўстли пикни-
даси. 
Пахтак
(
Astragalus sieversianus
Pall.) – дуккакдошлар оиласига мансуб
тоғ, адирда ўсадиган кўп йиллик ўт. 
Пашмак
(
Salsola leptoclada
Gand.) – шўрадошлар оиласига мансуб, чўлда 
ўсадиган ем-хашак бир йиллик ўт. 
Пашмакдошлар 
(
Onagraceae, Oenatheraceae
) - икки уруғ паллалиларга 
мансуб ва баъзан бута ҳолида ўсадиган ўсимликлар оиласи. 
Пашшахўр 
(
Amanita muscaria
) - пластинкадошларга мансуб заҳарли 
замбуруғ. Оқ доначали қизил қалпоқчага эга. Бу замбуруғни қайнатиб, пашшага 
қарши қўллайдилар (уни еган пашшалар заҳарланиб ўлади). 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish