Абу жахи тарвузи Bryonia alba L



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet288/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Метаморфозлик
– ўсимликнинг бирор қисмида вазифани ўзгариши билан 
ирсий жиҳатидан морфологик ўзгаришнинг юзага келиши. 
Метаморф полиэмбриония
– қ. нуцелляр полиэмбриония. 
Метантлар
– мўътадил иқлимли шароитда ўсаѐтган ўсимликлардан веге-
тациясининг охирида гуллайдиганлари (
Allium
туркумининг чўлдаги айрим 
турлари). 
Метантлар
-
 
ўз вегетациясининг охирида гуллайдиган ўсимликлар. 
Метаплазмия
– ҳужайра ѐки тўқималарнинг муҳим морфофизиологик ўз-
гаришларига учраб, бошқа ҳужайра ѐки тўқимага айланиб кетиши. 
Метастробила
– 1. Очиқ уруғли ўсимликлар бўлими, нинабарглилар 
синфи, подокарпалар тартибига мансуб ўсимликлардаги мегастробилларнинг 
тўпламини калта бандларда бўлгани. 2. Нинабаргли ўсимликлар стробиласи-
нинг тўплами. 
Метатрахеал ѐғочлик паренхима
– тангентал ҳолда жойлашган ѐғочлик 
паренхима. 
Quercus, Aesculus
туркумларининг ўсимликларида. 


199 
Метафаза 
(
metaphasa
) – 1. Ўсимлик ѐки ҳайвон ҳужайрасининг мураккаб 
бўлиниши (кариокинез) даги фазалардан бири (иккинчиси қ. Митоз). Бу фаза 
давомида хромосомалар максимал даражада қисқариб, икки қисмдан - хрома-
тидлардан ташкил топади ва дезоксирибонуклеин кислота (днк) га анча бой 
бўлади. Бу кислота уларнинг асосий бўѐқлар билан интенсив равишда бўяли-
шига имкон беради. Метафаза хромосомаларнинг морфологик тузилиши ва со-
нини ўрганишдаги энг қулай стадиялардандир. Турли организмлар метафазаси-
да хромосомалар ҳам турли кўринишда - таѐқча, сиртмоқ, ип ѐки гантелсимон 
(икки бошли чўқмоқ) таналар шаклида бўлади. Ҳажми эса микроннинг бир 
бўлагидан 20 микронгача етади. Хромосомалар ўзаро бир-биридан қочиш ху-
сусияти туфайли марказга нисбатан ҳар иккала қутбдан ва бири иккинчисидан 
тенг узоқликда жойлашади. 2. Митознинг иккинчи фазаси, бу фазада ядро 
қобиғи эриб кeтади, хромосомалар эса ҳужайра экватори бўйлаб жойлашади. 
Метафлоэма
– 1. Ҳужайралари узунасига чўзилмайдиган флоэманинг бир 
қисми. 2. Иккиламчи флоэмага протофлоэмадан кейин шаклланадиган 
бирламчи флоэманинг бир қисми. 
Метаформ
(этаформ) – уч қисм метил (этил) спирти ва бир қисм 
формальдегид аралашмасидан иборат 1:(5-6) нисбатдаги сувўт намунасини 
фиксирловчи суюқлик. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish