Абу жахи тарвузи Bryonia alba L


Ксерофитлар, қурғоқчил ўсимликлар



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet246/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Ксерофитлар, қурғоқчил ўсимликлар
- ҳавоси, тупроғи қуруқ шароит-
ларда ўсадиган ўсимликлар. Тарихий тараққиѐт мобайнида ўзгарган, қурғоқчи-
лик шароитига мослашган ўсимликлар. 
Ксерохазия
– ҳаво таъсирида ўсимликнинг қисмлари, тўпмева ва гуллар-
нинг очилиши ва ѐпилишидаги ҳаракатлар. 
Ксилема
– 1. Ўсимликлардаги сув ўтказувчи, мустаҳкамлик берувчи 
тўқима. 2. Илдиздан баргларга сув ва унда эриган моддаларни ташийдиган 
тўқима. 
Ксилема инициали
– камбиал зонанинг ксилема томонидаги ҳужайраси. 
Ксилема толаси
– толали трахеид ва толали либриформ ҳолидаги ксилема 
тўқимасининг толаси. 
Ксилеманинг нурли боғлами
– поянинг иккиламчи ксилемасидаги нур-
симон боғлам. 
Ксилома
– халтачали замбуруғларнинг 
Dothidales
тартибига мансублари-
даги склеротинлашган тана. 
Ксилография 
– ѐғочга ишланган гравюра. 
Ксиломицетлар
– дарахт ва буталарнинг кўкариб турган шаббаларида 
турлича даражада чириѐтган ҳар хил ѐғочликларда ривожланаѐтган замбу-
руғлар. 
Ксилоподий 
– ѐғочлашган йўғон, ер остидаги поя. 
Ксилострома
– 
Armillariella tabescena
(Fr.) Sing. замбуруғи билан касал-
ланган ўсимлик илдиз пўстлоғидан чиқадиган стромасимон қаттиқ тузилма. 
Ксилотомия
– ѐғочлик анатомияси. 
Ксилофит
– дарахт ѐғочлигини парчалайдиган замбуруғ. 
Ктейномицетлар 
– хўжайинга таъсири фақат кимѐвий реакциялар билан 
ифодаланадиган замбуруғлар. 
Кул 
(
pruina farinaceus
) - замбуруғ билан касалланган ўсимлик баргларини, 
танаси ва мевалари устини қоплаб олган кул ранг ғубор. 
Кул замбуруғнамолар 
(
Peronsporales
) - оомицетлар синфчасига мансуб 
замбуруғлар қабиласи. 
Кул, шўр

Реronsporales
тоифасига мансуб замбуруғлар таъсирида ўсим-
ликларда пайдо бўладиган касаллик. Бу касаллик теккан ўсимликнинг яшил 
қисмлари (кўпроқ барглари) зарарланади. Натижада баргнинг устки қисмида 
аввал сариқ, сўнг қўнғир тусли доғлар, орқа (остки) қисмида эса кул ғуборлар 


170 
пайдо бўлади. Бу касалликнинг фитофтора (картошка ва помидорларда) ва 
мильдью (токларда) номли турлари кўпроқ тарқалган. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish