Абу жахи тарвузи Bryonia alba L


Акрогамия – чанг найининг уруғмуртакка микропиле орқали кириши.  Акроген



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Акрогамия
– чанг найининг уруғмуртакка микропиле орқали кириши. 
Акроген
- новда, базидия, шох ѐки бошқа бирор органнинг учида куртак, 
гул, спора кабиларнинг ҳосил бўлиши. 
Акроген мохлар
– архегонийси доимо экзоген жойлашиб, кейин таллом-
нинг ичига чўкадиган мохлар. 
Акроген мохлар
– архегонийси доимо экзоген жойлашиб кейин таллом 
ичига чўкадиган мохлар. 
Акрокарп мохлар
– гаметангийси поясининг учида жойлашган мохлар. 
Акронема
– бир ҳужайрали, хивчинли сувўтлар, диоспора, гаметаларнинг 
хивчинини учидаги қамчисимон ўсимта. 
Акропеталь
– новданинг учидан шохланиши билан юқорига йўналиши. 
Акропетал ривожланиш
– пояда ѐш қисмни тепада, қари қисмни 
пастроқда жойлашиб ривожланиши. 
Акропетал тараққиѐт,
учки тараққиѐт
- ўсимликдаги ѐн шохларнинг ѐки 
шу ѐн шохдаги новдаларнинг пастдан юқорига қараб ўсиши ва тараққий қили-
ши. 
Акропетал ўсиш, тепага интилиш
- шох ва новдаларнинг юқорига қараб 
ўсиши. 
Акроспора, учки спора
- организмнинг (масалан, базидиомицетларда) уч-
ки қисмида ҳосил бўладиган спора. 
Акротон шохланиш
– поянинг учига яқинидан шохланиши. 
Акротония
– ўсимликнинг асосий шохларини унинг юқори қисмида 
бўлиши. 
Акрофилл
– папоротникларнинг ламориопсисдошлар кенжа оиласи ўсим-
ликларидаги патсимон стерил ва фертил япроқлар. 
Акрофит
– юқори тоғ, алп ўсимлиги. 
Акс этган радиация
– ўсимликларни тупроқдан, сувдан, бошқа ўсим-
ликлардан қайтган қуѐш радиациясини олиши, унинг катталиги қайтарувчининг 
юзасига боғлиқ. 
Аксонема
– букилиши билан хивчиннинг уришини таъминлайдиган ўқси-
мон тузилма. 
Аксоподий
– марказий тиғиз ипли юпқа цитоплазматик қават билан ўрал-
ган дўмпайма. Ташқи кўринишидан улар ҳайвонларнинг пайпаслагичларига 
ўхшайди. Айрим ҳолатларда чўзилганлигидан сезилмайди. Амебоид тузилишли 
сувўт ҳужайраларида ҳаракатланиш учун хизмат қиладиган цитоплазманинг 
устида жойлашган пайпаслагичсимон ҳосила. Аксоподийларнинг жойлашган 
жойи, сони ва катталиклари ҳар бир тур сувўтида ўзига хос бўлади.


20 
Активаторлар 
(
лот. activus - фаолиятли
) - ўсимликларда ҳосил бўладиган 
моддалар. Масалан, ауксин. Бундай моддалар ўсимликнинг ўсиши ва ривожини 
тезлаштиради. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish