Абу жахи тарвузи Bryonia alba L



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet118/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Гeтeрохроматин
- хромосомадаги ДНК спиралини зич жойлашган қисми.
 
Гетероцистлар
- ипсимон кўк-яшил сувўтларда (масалан, ностокда, ана-
бенада) учрайдиган, бошқа ҳужайралардан йирикроқ сариқ ҳужайралар. Бу 
ҳужайраларда тирик моддалар (органоидлар) бўлмайди. Гетероцистлар орқали 
шу ипсимон ўсимликлар бир неча бўлакларга бўлиниб, ҳар бири мустақил ип-
симон организмга айланади. Уларда ҳам ўз навбатида гетероцистлар ҳосил 
бўлиб, вегетатив узилиш билан вегетатив урчиш давом этади. 
Гетероциста
– кўк-яшил сувўтлардаги вегетатив ҳужайралардан шакли, 
ўлчамлари, вазифаси билан фарқланадиган терминал (учки), интеркаляр (веге-
татив ҳужайраларнинг орасида) жойлашадиган алоҳида ҳужайра. 


84 
Гетероцит трихомаллар
– шакли, катталиклари ва вазифалари турлича 
бўлган ҳужайралардан иборат 
Cyanophyta
га мансуб турларнинг трихомалари. 
Гетерохризофицалар
(Heterochrysophyceae)
– бир ѐки икки хивчинли, 
биттаси патсимон, иккинчиси қамчисимон, монад ва колония, амебоид, паль-
меллоид, коккоид ва ипсимон сувўтлар 
(Chrysophyta)
синфи. 
Гетеробатмия
– бир турга мансуб ўсимликнинг ўзида турлича эволюцион 
даражадаги (содда ва мураккаб) белгиларнинг жамланиши. 
Гетеро...
– ―турлича‖, ―турличалик‖, ―бошқача‖ маъноларини англатадиган 
қўшма сўзлар бўлаги. 
Гетеробазидия
– базидияли замбуруғлар базидиясида гипобазидий ва эпи-
базидий кўндаланг тўсиқ билан ажралган базидия хили. 
Гетеробластлик
– ўсимлик онтогенезининг турли давридаги ювенил ва 
вояга етган япроқларнинг турлича ривожланишига кўра шаклининг ўхшамасли-
ги. 
Гетерогамия
– 1. Ташқи кўриниши, биокимѐвий, физиология жиҳатидан 
ўзаро фарқланадиган иккита гаметанинг қўшилиши 2. Эркак ва урғочи гулнинг 
вазифасини ѐки уларнинг жойланишини ўзгариши. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish