Абу али ибн сино номидаги бухоро давлат тиббиёт институти №2 акушерлик ва гинекология кафедраси



Download 4,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/304
Sana21.04.2022
Hajmi4,27 Mb.
#568948
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   304
Bog'liq
akusherlik va ginekologiya

Респиратор тизимдаги ўзгаришлар. 
Ҳомиладорлик даврида диафрагма юқорига 
кѝтарилиб, интеркостал бурчаги эрта муддатларда 68°дан етилган муддатда 103°гача 
ортади. Нафас олиш кѝпроқ диафрагмал бѝлади. · Нафас ҳажми 500 дан 700 млга (40%) 
ортади; чуқур нафас – прогестерон гормонининг таъсиридир. Нафас олиш ҳажми (нафас 
ҳажми плюс нафас олиш резерв ҳажми) ҳомиладорлик охирида ортади. · Нафас олиш сони 
бироз ѝзгаради. Ҳомиладорлар ҳансираши – кѝп учрайдиган ҳолат бѝлиб, онадаги 
pCO
2
(карбонат гази парциал босими) ҳомила CO

ажрата олиши учун паст даражада 
бѝлиши лозим. · Катта муддатларда ѝсаѐтган бачадон диафрагма экскурсиясига механик 
тѝсқинлик қилиб, ѝпканинг резидуал ҳажми ва функционал қолдиқ ҳажмнинг қисқариши 
ҳомиладорларда ҳансирашни юзага келтиради. 
Овқат ҳазм қилиш тизимидаги ўзгаришлар. 
Кѝнгил айниши - 70-85% 
ҳомиладорликда кузатиладиган универсал симптом ҳисобланади. 
1. ҳомиладорларнинг ярмида қусиш кузатилса, 25%да фақат кѝнгил айниши кузатилади. 
2. бу белгилар эрта 9 ҳафтагача муддатда бошланиб, 13-16 ҳафтагача давом этади. Кам 
ҳолларда кѝнгил айниши қусиш билан ѐки алоҳида бутун ҳомиладорлик давомида давом 
этиши мумкин. Бу ҳолат кѝпроқ ѐш биринчи туғувчиларда кузатилади. Кѝнгил айниши ва 
қусиш одатда ѝз ѝзидан ѝтиб кетади, кам ҳолларда узоқ вақт давом этиб, озиқланишнинг 
бузилишига ва оғир ҳолатларга олиб келиши мумкин. Тѝхтовсиз қусиш барча 
ҳомиладорликларнинг 0,5–2% ни ташкил этиб, сабабсиз қусиш, ацетонурия ва озиб кетиш 
билан кузатилади. Баъзан электролит баланси бузилиши, қалқонсимон без патологияси ва 
жигар фаолиятининг бузилиши ҳолатлари хам кузатилиши мумкин. 
Ҳомиладорларда рефлюкс-эзофагит (жиғилдон қайнаши) қизилѝнгач сфинктери 
тонусининг сусайиши ҳисобига юзага келади. Қоринда босим ортиши ҳисобига эзофагеал 
сфинктернинг диафрагма томон сурилиши ҳам қѝшимча омил бѝлиши мумкин. 
· Меъда перистальтикаси ва секрецияси сусайиб, аъзонанинг тѝлиқ бѝшаша олмаслигига 
сабаб бѝлади. Шунингдек, ичаклар перистальтикаси секинлашиб, қабзиятга сабаб бѝлиши 
мумкин. 

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   304




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish