Абдураҳим ортиқов саноат иқтисодёти



Download 1,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/117
Sana25.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#262740
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   117
Bog'liq
Sanoat iqtisodiyoti. Abdurahim Ortiqov. Darslik 2009.

 


-жадвал 
Узбекистон саноат тармоклари бўйича саноат маҳсулотини ишлаб 
чиқаришга кетган барча харажатлар (фоиз ҳисобида) 
Жами 
харажатлар 
Шу жумладан 
Ишлаб чикариш 
материал 
харажатлари
иш хаки ва 
ундан ажратма 
амортизация 
бошка 
харажатлар 
Хамма саноат
2001 й. 
100 
81,6 
9,9 
4,8 
3,7 
2007 й. 
100 
81,3 
8,3 
5,7 
4,7 
Электроэнергетика 
2001 й. 
100 
79,1 
10,2 
1,8 
8,9 
2007 й. 
100 
67,7 
6,8 
7,9 
17,6 
Ёкилги саноати 
2001 й. 
100 
89,0 
5,2 
3,4 
2,4 
2007 й. 
100 
77,0 
5,7 
12,3 
5,0 
Кора металлургия 
2001 й. 
100 
84,4 
14,2 
1,3 
0,1 
2007 й. 
100 
81,8 
11,4 
2,9 
3,9 
Рангли металлургия 
2001 й. 
100 
64,0 
21,0 
11,0 
4,0 
2007 й. 
100 
68,2 
18,9 
9,6 
3,3 
Кимё ва нефтькимё саноати 
2001 й. 
100 
79,0 
14,3 
1,9 
4,8 
2007 й. 
100 
80,1 
11,4 
5,0 
3,5 
Машинасозлик ва метални кайта ишлаш 
2001 й. 
100 
69,3 
27,1 
0,4 
3,2 
2007 й. 
100 
89,7 
6,7 
1,6 
2,0 
Урмончилик, егоч ишлаш саноати
2001 й. 
100 
80,7 
14,7 
2,1 
2,5 
2007 й. 
100 
81,7 
12,0 
5,7 
0,6 
Курилиш материаллари саноати 
2001 й. 
100 
76,3 
15,5 
1,6 
6,6 
2007 й. 
100 
78,9 
15,4 
4,2 
1,5 
Енгил саноат 
2001 й. 
100 
87,7 
7,7 
1,8 
2,8 
2007 й. 
100 
89,7 
4,4 
3,2 
2,7 
Озик-овкат саноати 
2001 й. 
100 
87,8 
6,8 
2,3 
3,1 
2007 й. 
100 
88,6 
5,3 
3,6 
2,6 
Манба: Статистик тупламлар. 2002-2008 йиллар. 
Иш ҳақи учун қилинадиган харажатлар (меҳнат харажатлари) салмоғи энг 
катта бўлган ишлаб чиқариш тармоғи кўп меҳнат талаб қиладиган тармоқ 
ҳисобланади (кўмир саноати, ёғоч тайёрлаш саноати ва бошқалар). 
Хомашё ва материалларга қилинадиган харажатлар салмоғи энг катта 
бўлган ишлаб чиқариш тармоғи кўп материал талаб киладиган тармоқ 
ҳисобланади (енгил саноат ва озиқ-овқат саноати, машинасозлик). 


Харажатларнинг кўп кисми асосий воситалар амортизацияси учун 
сарфланадиган тармоклар кўп маблағлар талаб киладиган тармокларга киради 
(Масалан, нефть ва газ қазиб чикариш, гидро-электростанцияларда электр 
энергияси ишлаб чикариш). 
Ишлаб чиқаришнинг тармоқ хусусиятларини хисобга олиш, таннарх 
структурасини ва ишлаб чиқариш харажатларини иктисодий таҳлил қилиш 
ишлаб чиқаришда юз берадиган асосий техник-иктисодий жараёнларни 
ўрганиш, ишлаб чиқаришдаги чиқимларни камайтиришнинг асосий йўлларини 
белгилашга имкон беради. 
14.3. Фойда ва уни максималлаштириш 
Саноат ва унинг барча бўғинлари ишини тавсифловчи муҳим сифат 
кўрсаткичларидан 
бири 
фойда 
ва 
рентабелликдир. 
Фойда 
бозор 
муносабатларининг муҳим категорияси сифатида иқтисодиётда маълум 
функция (вазифа)ларни бажаради: 
- ишлаб чиқариш фаолиятининг натижасидан олинган иктисодий самарани 
тавсифлайди, чунки у сўнгги молиявий натижани ифодалайди; 
- турли даражадаги бюджетларни шакллантиради; 
- ходимларнинг манфаатларини ҳимоя қилади ва бу борада иктисодий 
дастак ва стимул ролини ўйнайди; 
- илмий — техникавий, ташкилий ва ижтимоий ишларни амалга оширишга 
имконият беради. 
Фойда саноат, тармоқ ва корхонанинг ҳамма ишлаб чикариш-хўжалик 
фаолияти натижаларини умумлаштирувчи кўрсаткичдир. Балансдаги фойда ёки 
фойданинг умумий суммаси — корхона балансидаги мавжуд ишлаб чиқариш ва 
ишлаб чиқаришдан ташкари, хўжаликларнинг молия-хўжалик фаолиятлари 
натижасида олинган фойда суммасидир. Фойданинг умумий суммаси товар 
маҳсулотини сотишдан, ишлаб чиқаришдан ташқари, бажарилган ишлар ва 
хизматлардан олинган даромадлардан, корхона ёрдамчи хўжаликларининг 


маҳсулотларини сотишдан олинган даромадлардан, реализациядан ташкари 
фойда ва уй-жой коммунал хўжалиги, ҳар хил жарималар, пеня ва ҳоказолардан 
ташкил топади. 
Хўжалик юритувчи субъект фаолиятининг молиявий натижалари 
фойданинг куйидаги кўрсаткичлари билан тавсифланади: 
- маҳсулотни сотишдан олинган ялпи фойда (ЯФ), бу сотишдан олинган 
соф тушум билан сотилган махсулотнинг ишлаб чиқариш таннархи ўртасидаги 
тафовут сифатида аникланади: 

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish