Абдулла авлонийнинг маърифий-педагогик карашлари



Download 191,73 Kb.
bet1/3
Sana17.07.2022
Hajmi191,73 Kb.
#816439
  1   2   3
Bog'liq
Salomova Aziza

Toshkent Davlat Pedagogika Universitetining 101-guruh talabasi Salomova Azizaning tayyorlagan slaydi

Toshkent Davlat Pedagogika Universitetining 101-guruh talabasi Salomova Azizaning tayyorlagan slaydi

абдулла авлонийнинг маърифий-педагогик карашлари


Абдулла Авлоний 1878 йили Тошкентда хунарманд оиласида тугилган. Авлоний бошлангич таълимини Укчидаги мактабда олгач, Шайхонтохурдаги Абдулмаликбой мадрасасида тахсил курган. Авлоний буш вакдларида Навоий, Фузулий, Саъди Шерозийларнинг асарларини севиб укиган. Шеърлар хам ёзган.
1904 йилдан бошлаб Авлонийнинг ижодий фаолиятида кескин узгаришлар содир булган. У Миробод махалласида янги усул мактаби очган. Унда укиган талабалар товуш методидан фойдаланишар ва 6 ойдан сунг, саводлари чикиб имтихон топширар эдилар.
Авлоний ижодининг бош масаласи баркамол инсонни тарбиялашдан иборат булган. Ана шундай инсон хакидаги гояларни унинг факат дарсликларида эмас, балки бутун ижодида, айникса, «Садоий Туркистон» газетасида эълон килинган «Иззатли инсонлар», «Ралат», «Дикатман», «Уз маишатимиздан», «Истикболдан орзуларим», «Жахолат», «Сафохат балоси» каби маколаларида яккол акс этган.
1908 йилда Авлонийнинг мактаби ёпиб куйилди. Бунинг сабабини Авлоний қуйидагича изохлайди: «Мактабимда ер, одалар, тортошлар, дарс, осмон хакида сукбатлар утказмока харакат килганимни Миробод махалласининг айрим жохил кишилари билишйб, мени кофир булдинг, деб мактабни ёпдилар» Авлоний 1909 йилда Дегрез махалласида яна мактаб очган. Бу мактабнинг укувчиларини янгича таълим мазмуни асосида укитишни зарур деб хисоблаган.
Авлоний уз мактабидаги укувчилар учун товуш методикасига асосланган дарсликлар езди. Унинг 1912 йилда «Биринчй муаллим» (алифбо), «Икинчи муаллим» (Алифбодан сунг укимак учун) 1913 йили «Туркий гулистон ёхуд ахлок» (юкори синф укувчилари учун дарслик), «Мактаб гулистони дарслиги» асарлари Туркистон мактаблари учун зарурий кулланма булиб хизмат килди.
Бу борада: «Муаллим афандилар ва адабиёт мухиблари ба¬ним бу асари ночизоналарими илтифотсиз колдурмадилар. Туркистоннинг энг машхур муаллимлари дарс жадвалига киритуб, майдони таълима куйдилар. Булардан бошка, уз каламим ила майдони матбуотда жилвагар уран «Биринчй муаллим», «Икинчи муаллим», «Адабиёт Туркий гулистон» номли асарларим. мактабларда укилмокда. Миллат болалари баним бу асарларимдан истифода килмокда экан, баним бу хусусдаги гайрат ва жасоратим дахо зиёда улмога бошладим».
Абдулла Авлонийнинг «Мактаб жугрофияси», «Хисоб масалалари», «Учинчи муаллим» каби босилмай колган дарсликлари узи ва янги усул мактабларида кенг фойдалаиилди. 1933 йили 7-синф укувчилари учун адабиёт мажмуаси тузиб нашр эттирди.
Абдулла Авлоний 1921 йилдан бошлаб маориф сохасига утади: дастлаб улка билим юртида, 1923 йилда хотин-кизлар билим юртида мудир, 1924 йилда карбий мактабда укитувчи, 1925—30 йилларда Марказий Осиё давлат университетида дарс беради.
Абдулла Авлоний шоир сифатида хам танилган эди. Авло¬нийнинг «Иштирокиюн» газетасида эълон килинган асарлари: «Гузал бахор», «Ишчиларга тортик», «Жамиятларга аралашмаган дангаса тилидан», «Мактаб марши» кабилар саналарди.
Авлоний 1913 йилдан бошлаб театрчилик ишлари билан шугулланган ва биринчи «Туркистон» театр труппасини тузган. Труппа 1914—1915 йилларда Туркистон улкасининг турли жойларида Авлонийнинг «Ики севги», «Биз ва сиз», «Португалия ипкилоби», «Бадбахт келин» сингари пьесаларини намойиш килган.
Авлоний 1943 йилда вафот этган. У халкимиз учун килган бекиёс хизматлари билан, яратган асарлари билан узининг номини абадийлаштирган.
Абдулла Авлоний ижодий фаолияти куп киррали булиб, унинг фалсафий-ижтимоий дунёкарашида миллат истиклоли, халк, гами, келажакдаги маънавий хаёт алокида урин эгаллайди. Абдулла Авлоний узининг «Мактаб марши» шеърида янги усул мактаблари афзаллигини куйлайди

Download 191,73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish