Abduhamid nurmonov



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/119
Sana30.12.2021
Hajmi5,54 Mb.
#196159
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   119
Bog'liq
Struktur tilshunoslik Ildizlari va yo'nalishlari A Nurmonov-разблокирован

 
X o M C K U U
 
//. 
CMHTaKCMHeCKMG CTpyKTypbl. 
— 
H o B O e  
B JlMlirBMCTMKC. 
II. —M.,
1962, c.412.

Bapxydapoe JI.C. 
H
ctokh
, npHHUHnu 
m
 
mctohojiothh
 nopoiiyraioineft rpaM'  
MaTHKM  (BBCfleiiHc).  —npo6jicMbi  nopoxaaiomeii  rpaMMarHKH 
h
 ceMaHTHKH. 
-M ., 
1976, c. 5.
8  —  A. Nurmonov
113
www.ziyouz.com kutubxonasi


belgisiga  k o ‘ra  u ch  b o sq ich g a-u ch   g ram m atik   nazariyaga  b o ‘- 
ladi:  a)  a n ’anaviy,  b)  stru k tu r,  d)  g en erativ   (tu g ‘d iru v ch i) 
Iingvistika.
L.S.B arxudarov  fikriga  ko ‘ra,  yuqoridagi  u ch  tilshunoslik 
bilishning  uch  bosqichiga  asoslanadi.  Dialektik  falsafa  bilishning 
bevosita  kuzatish,  analiz  va  sintcz  bosqichlarini  e 'tiro f  etadi, 
A n'anaviy  tilshunoslik  bilishning  birinchi  bosqichiga,  struktur 
tilshunoslikning  deskriptiv  yo'nalishi  ikkinchi  bosqichiga,  struktur 
tilshunoslikning glossematika va TL yo'nalishi esa sintez bosqichiga 
tayanadi.
XX asrnmg 50-yillarida shakllanib,  rivojlanish bosqichiga o'tgan 
struktur  tilshunoslikning  deskriptiv  maktabi  vakillari  an'anaviy 
tilshunosilkning aniq lingvistik tadqiqot tamoyillari yo‘q ekanligini 
tan q id   qilgan  h o id a,  o ‘z  old ilarig a  tiln i  o 'rg a n ish n in g   for- 
m allashtirilgan  tahlil  tizim in i  ishlab  ch iq ish n i  m aqsad  qilib 
q o ‘ydilar.  A na  sh u n d ay   tah lil  asosida  tad q iq o tc h i  obyektni 
o'rganishda  har  qanday  subyektivlikdan  holi  b o ‘lgan  obyektiv 
xulosaga  kelishi  m um kinligini  ta ’kidlaydilar.  Lekin  stru k tu r 
tilshunoslikning glossematika  yo'nalishida substansiyani  shakldan 
ajratish  shu  darajaga  yetdiki,  natijada  shakl  o'zining  substan- 
siyasidan  ajralib  qoldi.
Bu esa struktur tilshunoslik bag'ridan yangi yo'nalish — generativ 
lingvistikaning  o ‘sib  chiqishiga  olib  keldi.
Hozirgi  kunda einpirizm  nomi bilan yuritilayotgan tilshunoslik 
yo ‘nalishi  L.Blumfild  nomi  bilan  b o g ian sa,  unga  qutbiy  zidla- 
nishda  turuvchi  ratsionalizm   yo'nalishidagi  generativ  lingvistika 
N.Xom skiy  nomi  bilan  bogiiqdir.  Bu  ikki  yo'nalish  o ‘rtasidagi 
m uhim   farqlovchi  belgilar  em pirizm   va  ratsionalizm ,1  mentaHzm 
va  antim entalizm dir.  L.BIumfild  m a'nodan  holi  b o ig a n   shaklni 
o ‘rganishni  ta rg ib   qiladi.  Shuning  uchun  uning g'oyasi  antim en- 
talistik  xarakterga  ega.
TM ga  muvofiq,  har  qanday  tilning  sintaktik  sistemasini  yadro 
gaplar nomi bilan yuritiluvchi eng kichik (elementlar) gaplar tiplari 
yigindisi  sifatida gavdalantirish  mumkin.  Yadro gaplar deb  sodda,
3eeeumi,ee  B.A.  fl3biK 
h
 jiHiiruHCTHMccKan  rcopHH.  — M fY,  1973,  c.  61.
114
www.ziyouz.com kutubxonasi


yig‘iq,  darak  gap  tushuniladi.  F e ’l  kesimli  gap  bo'lsa,  kesimi  aniq 
nisbatda  turadi.  Bu  eng  kichik  gaplar  har  bir  tilning  sintaktik 
sistemasining  asosini  tashkll  etadi.
Y adro  gaplardan  turli  shakliy  o ‘zgarishlar  asosida  asosiy 
m a’noni  saqlagan  holda  ikkilam chi sintaktik qurilm alarning hosil 
qilirrishi  transform atsiya  hisoblanadi.  Bu  m etod  gapning  shakliy 
va  m azm u n iy   tu z ilish la rin in g   o ‘zaro   m u n o sab ati  z am in id a 
vujudga  keladi.1
TM  gapning  ichki  va  tashqi  strukturasi  va  bu  struktura  birlik- 
larining  o ‘zaro  munosabatiga  tayanadi.  Deskriptiv  lingvistikada 
qo ‘llanuvchi  ichki  struktura gapdan  anglashilgan  m a'no tuzilishini, 
tashqi  struktura esa  muayyan  mazmuniy tuzilishining shakliy,  ifoda 
tom onini  bildiradi.
V.S.  Xrakovskiy  ta ’kidlaganidck,  niatn  tarkibidagi  har  qanday 
gap  (jumla)  nutqiy faoliyatning yakuniy hosilasi sanalib,  murakkab, 
ko‘p  qirrali  xususiyatga  ega  b o ia d i.  Shurring  uchun  uni  turli 
tom ondan  turlicha  o ‘rganish  m um kfn.2
Bir yo‘nalish  doirasida  nutqiy jarayonda gap  hosil  qilishga oid 
m asalalar  asosiy  o ‘rganish  obyekti  b o is a ,  ikkinchi  y o ‘nalish 
doirasida  gap  m odeilari  ro ‘yxatini,  inventarini  belgilash  bilan 
b o g iiq   sof  lingvistik  m asalalar  o ‘rganiladi.  A .V .Isachenkoning 
fikriga  ko‘ra,  sintaktik  m odellarning  yakuniy  m odellarini  izlash 
ilmiy sintaksisning birlam chi  va asosiy vazifasidir.3  Lekin tadqiqot 
m aqsadi  faq at  gap  m o d e lla rin in g   statistik   tavsifi  b ilan g in a 
c h e k la n ib   q o lm a slig i  lo z im .  S is te m a v iy   s in ta k s is   u c h u n  
sinxroniyadagi  u  yoki  bu  sintaktik  m odellar  o ‘rtasidagi  o ‘zaro 
m u n o sab atn i  y o ritish ,  statistik   tavsifni  d in am ik   tav sif  bilan 
to ‘ldirish  zarur  b o ‘ladi.
Transformatsion tahlil ana shunday zaruriyatni qoplash vazifasini 
bajaradi.  TM   uchun  yadro  gap,  transformatsiya  qoidasi  va  hosila 

Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish