Abduhamid nurmonov



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/119
Sana30.12.2021
Hajmi5,54 Mb.
#196159
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   119
Bog'liq
Struktur tilshunoslik Ildizlari va yo'nalishlari A Nurmonov-разблокирован

JT. 
fl3biK. 
-   M.,  1968,  c.  47.
:  Koudpaiuoe  H.A.  McropnM 
j ih iii
 
bhcthlicckmx
 
y'icnnH.  -   M.,  1979.  c.  155.
94
www.ziyouz.com kutubxonasi


1.  L.Blumfild  xuddi  F.de  Sossyur  kabi  «til»  atamasi  ostida 
ifodalanadigan  murakkab  hodisa  tarkibida  sof lingvistika  obyektini 
ajratib  olishga  harakat  qildi.  IJning  fikricha,  lingvistika  obyekti 
bir-biriga  bog‘lanmagan  alohida  tovush  va  m a’nolar  emas,  balki 
«m a’lum  tovushlarning  m uayyan  m a ’nolar  bilan  bog‘lanishi» 
bo'lishi  kerak.  Tovush  tilshunosni  faqat  m a'no  farqlash  nuqtayi 
nazaridan  qiziqtiradi,  Tovush  (fonema)rring  muhim  belgisi  m a’no 
farqlashidir.
X uddi  sh u n in g d ek ,  g ram m atik a  va  leksikologiyada  ham  
tilshunosni  so‘z va  shaklning  aniq  m a'nosi  emas,  balki  ikki  so‘z  va 
shakl  m a'nosi  o ‘rtasidagi  farqlanish  dalili  qiziqtirm og‘i  lozim. 
Shunday  qilib,  L.B lum fild  tilshunoslikka  differensial  m a ’no 
tu s h u n c h a s in i  k iritd i.  U n in g   bu  ta m o y ili  L .Y elm slev n in g  
«kommutatsiya»  tamoyili  bilan  ekvivalentdir.
2.  M a'lum   tovushlarning  muayyan  m a’no  bilan  bog‘langan 
shakllarni  L.Blum flld  til  shakllari  hisoblaydi  va  m a 'n o   bilan 
boglanm agan  fonemalarga  qaram a-qarshi  qo'yadi.  Fonemalarni 
til  shakli  sanamaydi.
Barcha  til  shakllarini,  birinchidan,  bog‘liq  va  erkin,  ikkm - 
chidan,  murakkab  va  sodda  shakllarga  ajratadi.  U ning  ta'k id - 
lashicha,  hech  qachon  alo'iida  q o ‘llanilmaydigan  (m orfem a  va 
so‘zning boshqa qismlari)  shakl  bog‘liq  shakl,  boshqa shakllardan 
alohida  q o ‘llaniluvchi  (so‘z,  so‘z  birikmasi)  shakl  esa  erkin  shakl 
hisoblanadi.  Shuningdek,  boshqa  til  shakHariga  fonetik-sem antik 
jih a td a n   qism an  o ‘xshash  b o ‘Igan  shakllar  (so ‘z,  so ‘z  birik- 
masi,gap)  murakkab,  bunday o ‘xshashlikka ega bo ‘lmagan shakllar 
(m orfem alar)  sodda  shakl  sanaladi.  Ana  shu  ikki  tasnifdan  u  o ‘zi 
to m o n id an   ishlab  chiqilgan  barcha  lingvistik  tu sh u n ch alarn i 
an iq lash g a,  xususan,  u n in g   lingvistik  t a ’lim o tid a   m arkaziy 
tushuncha  b o ‘lgan  sin f  va  konstruksiyani  belgilashga  tayanch 
nuqta  sifatida  foydalanadi.
3.  Ikki  murakkab  shakl  uchun  um um iy qism sanalgan  til  shakli 
konstituyent,  yoki  shu  murakkab  shaklning  qismi  (kom ponenti) 
sanaladi.  Konstituyentlar bevosita  ishtirokchilar va  oxirgi (atamaal) 
ishtirokchilarga  b o ‘linadi.  Oxirgi  ishtirokchi  m orfem a  sanaladi. 
B evosita  is h tiro k c h ila r  tu s h u n c h a s i  S o ssy u rn in g   sin ta g m a
95
www.ziyouz.com kutubxonasi


tushunchasiga  yaqin  bo'lib,  quyidagi  misol  asosida  tushuntiriladi: 
Poor  John  ran  away  («Bechora  Djon  uzoqqa  qochdi»);  Bu  gap 
ikkita  bevosita  ishtirokchiga  bo'linadi:  Poor  John  va  ran  away. 
Ularning  har  qaysisi,  o ‘z  navbatida  yana  ikkita  yangi  bevosita 
ishtirokchiga  bo'linadi:  Poor  va  John,  ran  va  away.  Shunday  qilib, 
alohida  m orfem alar  ajratilgunga  qadar  bevosita  ishtirokchilar 
tushunchasi  ostida  qismlarga  ajratila  beradi.
Bevosita ishtirokchilar tushunchasi keyinchalik formal sintaktik 
tadqiqotlarning  rivojlanishini  belgilab  berdi  va  deyarli  30  yillar 
o ‘tgach,  mashina  grammatikasi  va  tilning  matematik  modellarini 
hosil  qilishda  keng qo‘Ilanildi.
4.  L .B lu m f ild ,  s h u n in g d e k ,  tils h u n o s lik k a   s u b s titu t 
tushunchasini  olib  kirdi.  U ning  fikricha,  m a'lum   sinfga  mansub 
b o ‘lgan  bir  shaklning  m uayyan  b ir  sh aro itd a  boshqasi  bilan 
alm ashinib  kelishi  substitut  sanaladi.  Substitutlar  shakllarning 
sinfini  hosil  qiladi.
5.  Tarkibidagi  bevosita  ishtirokchilarning hech  qaysisi  bog‘liq 
shakl  b o ‘lm agan  til  shakli  s in ta k tik   kon stru ksiya   san alad i. 
Sintaktik  konstruksiyalarning  ikki  turi  ajratiladi: 

Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish