А. Тешабаев, С. Зайнабидинов, И. Каримов, С. Власов, В. Абдуазимов


Яримўтказгичлар сирти энергетик тузилишини



Download 0,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/86
Sana14.07.2022
Hajmi0,93 Mb.
#799518
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   86
Bog'liq
2. Укув кулл. Сирт физикаси

 
Яримўтказгичлар сирти энергетик тузилишини 
тадқиқлаш усуллари 
Сиртнинг электронлар энергия ҳолатлари тузилишини тадқиқлаш 
мукаммал усулларини яратиш сирт физикасининг муҳим вазифасидир. Биз 
қуйида бир неча шундай усулларни тавсифлаб ўтамиз. 
 
9.1 Канал –эффект 
Текис (планар) триод (транзистор) характеристикалари атроф муҳит 
ўзгарганида кучли даражада ўзгариши маълум. Бу p–n–p ўтишлар сиртида 
канал ҳосил бўлиши билан боғлиқ. Канал–база сиртидаги юпқа қатлам бўлиб, 
унинг ўтказувчанлиги тури ҳажмдагидан фарқ қилади. Канал эмиттердан 
коллекторга томон омик ўтиш пайдо қилади ва шу йўсинда p–n–p ўтишни 
шунтлайди.
Каналнинг 
мавжуд 
бўлиши 
атроф 
муҳит 
молекулаларининг 
адсорбланишида ҳосил бўладиган зоналарининг кучли эгилиши сабабли база 
сиртида инверсион қатламнинг ҳосил бўлишидир. 
n–p–n ўтишда база сиртида анча мусбат заряд жойлашиб олганда канал 
пайдо бўлади (зоналар пастга эгилган). Бу сиртда адсорбция вақтида 
(масалан, сув адсорбланишида) донор сатҳлар ҳосил бўлганида юз беради. 


71 
p–n ўтишга берилган тескари 
кучланиш 
a
V
ортиб борганида 
каналнинг ўтказувчанлиги камайиб 
боради, 
a
V
етарлича катта бўлиб 
қолганида канал ўтказувчанлиги 0 
га тенг, яъни канал тўсилади. 
Сабаби: 
яримўтказгич 
кристали 
сиртидаги заряд базанинг сиртга 
яқин 
соҳасидаги 
эркин 
заряд 
ташувчилар 
ва 
ионланган 
киришмалар билан нейтралланади. 
Тескари кучланиш ортганида маълумки, p–n ўтиш 
оширади, шу 
билан бирга ўтиш соҳасида ионланган киришмалар сони катталашади ва энди 
сиртий зарядни нейтраллаш учун камроқ эркин ташувчилар талаб қилинади. 
Инверсион қатлам ҳосил бўлмайди. Канал тўсилади. 
Каналнинг ўтказувчанлиги бўйича сиртий потенциални, сиртдаги 
зарядни, бинобарин, сиртий ҳолатлар параметрларини аниқлайдиган усул 
мавжуд.
Тажрибада канал ўтказувчанлигини ўлчаш учун 9.1- расмдаги схемадан 
фойдаланилади. 
p–n-р 
ўтишда 
канални 
текширишда, 
акцептор 
турдаги(сиртдаги заряд манфий) сиртий сатҳлар ҳосил қиладиган газларни 
адсорблаш қўлланилади. Энг қулайи-кислород. Унинг (айниқса озоннинг) 
атмосферасида германий ва кремний учун канал-эффект кузатилади. 
Инверсион қатламли сиртнинг энергетик схемаси 9.2 - расмда 
тасвирланган.
Инверсион қатлам (р-соҳа) ва n-тур 
асосий кристал орасига 
a
V
кучланиш 
қўйилган. Кристалл Е
Fp 
ва E
Fn
икки 
квазисатҳлари 
билан 
характерланади, (Е
Fp 
- E
Fn
)=V
а 

Сиртий сатҳлардаги зарядни 
аниқлаш учун катталиги унга тенг ва 
қарама-қарши ишорали инверсион 
қатламдаги ҳажмий заряд
sc
Q
~
ни 
ҳисобга олиш лозим. Агар 
s
E
кристал сиртидаги майдон бўлса, 
Гаусс теоремаси бўйича
s
sc
E
Q


4
~

(9.1) 
s
E
ни Пуассон тенгламасидан аниқланади.
Германий 
ва 
кремнийда 
канал 
эффектини 
ўлчашларда “секин” ва “тез” сиртий сатҳлар намоён бўлади. Тажриба 
натижаларини назарий ҳисоб билан таққослаб “тез” ва “секин” сиртий 
сатҳлар параметрларини топиш мумкин. Сиртий сатҳларнинг канал-эффекти 

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish