А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

псевдолегирлаш 
дейилади. Бунда намуна 
панжарасининг 
узгаришлари 
^олатлар 
зичлиги 
g(E) 
ни 
узгартиради, бу эса утказувчанлик электронлари зичлигини 
узгартиради, заряд ташувчиларнинг фаолланиш энергияси 
Д Е= Ес -ЕР \ам утказувчанликни узгартиради.
Псевдолегирлаш 
усули 
билан 
a -S i:H
пардаларини 
(катламларини) устириш учун триодли система кулланилади. 
Триод т^ри кучланиш танланадики, бунда кучли зарядсизла- 
ниш анод — тур орал и гида булади, газлар аралашмасининг 
пар^аланиши анод — тур оралигида юз беради.
Шундай кдлиб, аморф кремний олиш кристалл кремний 
олишга нисбатан анча арзон, бинобарин, унинг цулланиш им- 
кониятини оширади. Аморф моддаларнинг физик, технологик, 
техник жи\атдан урганиши уларнинг кулланиши сохдпарини 
тобора кенгайтирмокда. Бундай материаллар янги \исоблаш 
машиналарида, ёзув ва алоца воситаларида, айн икса куёш 
энергиясидан фойдаланишда самарали равишда ишлатил- 
мокда, янги кулланиш жаб\алари очилмокда.
7.3. Суюц кристаллар
Энди суюц кристалларнинг тузилиши ва хоссаларига те­
гишли маълумотларни баён кдламиз.
Суюк, кристаллар каттик жисм ва суюк, жисм орасидаги 
(мезаморф) фазалардир, улар кристаллга хос анизотропия хос­
сасига эга ва бир вактда суюк^икка хос окувчанлик хоссасига 
эга. Суюк, кристаллар термодинамиканинг фаза тушунчасини 
канотлантиради. Улар муайян температуралар оралигида мав­
жуд булади, 
ундан 
паст температураларда 
эса 
изотроп 
суюк^икка айланади. Суюц кристаллар молекуляр моддалар- 
дир ва уларнинг тузилиши кристалларга ва сукжушкларга хос 
тузилишлар оралигида булади. Суюк, кристалларнинг физик 
хоссаларини бошкариш осон, бу хусусият уларнинг назарий ва 
амалий а\амиятини такрзо цилади.
Суюк, кристалларнинг молекулалари чузик, булади ва бу 
биринчи навбатда, уларнинг тузилиши х,амда хоссаларини
163


аник^аб беради. Молекулалар орасида икки хил богланиш -
ёнлама 
ва 
охирлама 
богланишлар 
мавжуд. 
Ёнланма 
богланишлар молекулаларнинг бир-бирига параллел жойла- 
шишига, охирланма богланишлар занжирчалар куринишда ту- 
зилишига олиб келади. Биринчи жойлашиш анизотроплик 
хоссаларини пайдо килади, молекулалараро таъсирнинг заиф- 
лиги окувчанлик хоссасини аник^айди.
Суюк, кристалларнинг уч хили: нематик,, смектик ва холе­
стерик суюк, кристалллар мавжуд.
/. Нематик суюк; кристалл (юнонча «нема»-тола). Бундай 
кристалларда 
молекулалар 
у^утри 
бир-бирига 
параллел 
йуналган, аммо молекулаларнинг узи бир бирига нисбатан их- 
тиёран силжиган (7.2- чизма).
Оцибатда бундай моддада моле­
кулаларнинг чизигий йуналганлиги 
вужудга келади. Нематик кристаллар 
оптик жи\атдан бир укпи ва мусбат 
булади. 
Молекулалар 
ук,пари 
йуналиши билан бирдай булган оп­
тик укка параллел равишда ёруглик 
тарк,алиши тезлиги мазкур ук,к,а тик 
йуналишдаги 
ёруглик 
теапигидан 
7.2-чизма. Нематик суюк 
катта (V .i>V i). Бинобарин, оддий
кристалл.
нур 
ва 
нооддии 
нур 
синиш
курсаткичлари \ам тенг эмас, яъни nnлар электр ва магнит майдонлар билан узаро таъсирлашади демак- 
дир.
Неъматик кристалл булган параазоксианизолнинг (у бу \олатда 
116 ° - 136° С ораликда булади) 
крвушоклиги ок,им йуналишига 
тик булган кучсиз магнит майдон­
да кучли даражада узгаради.

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish