А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


Vz вентиллар очил-  ган и да ток уз йуналишини саклаб кол и шг а х ара кат кила-  ди. Бунда у кисман V



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet280/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   276   277   278   279   280   281   282   283   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

Vz вентиллар очил- 
ган и да ток уз йуналишини саклаб кол и шг а х ара кат кила- 
ди. Бунда у кисман V
4
ва К
6
вентиллар, кисман К, ва V1 вен­
тиллар оркали туташади ва нолга тенглашади. Манбадан ке- 
л а ё т га н ток очилган V 2 ва V3 вентиллар оркали истеъмо л чи­
дан утади. Мазкур токнинг йуналиши олдинги токникага нис- 
батан карама-каршидир. Сунгра V2 ва V 2 вентиллар ёпилиб, 
I/, ва 1
/ 4
вентиллар 
9
чилади ва жараён такрорланади. Бвш- 
карилмайдиган V5, l/.e, у . ъ за V 8 вентиллар бошкариладиган 
аентилларни шунтлаш у чун ишлатилади. Ис теъмолчидаги тик.
www.ziyouz.com kutubxonasi


ва кучланишларнинг у з г ар и ш графиги 15.46- расмда к у р са т и л­
ган.
15.9. ЧАСТОТА УЗГАРТИРГИЧЛАР
Ч а с т о т а у з г а р т и р г и ч л а р м а ъ л у м час т от али у з г а р у в ч а н т о к ­
ни нг ч а с т о т а си н и у з г а р т и р и ш у ч у н х и з м а т кил рди .
Т и р и с т о р ­
л и ч а с т о т а у з г а р т и р г и ч л а р ик ки т у р г а : о р а л и к д а у з г а р м а с т о к
з а н ж и р и б у л г а н ва бев ос и т а б о г л а н г а н у з г а р т и р г и ч л а р г а б у ­
л и н а д и .
О р а ли кд а узгармас ток з анжири булган узг артирг ичл ар ик- 
кита узгартиргичдан иборат. 15.47- расмда мазкур частота уз-
гартг и чн и нг стр ук т ура схемаси 
курсати лган. 
Часто гаси /• 
б улган узгарувчан кучланиш ( С\ ) тутрилагич ёрдамида уз г ар-
масга айлантирилади ва Ф и л ы р Ф ёрдамида текисланиб, а в т о ­
ном инвертор (ЛИ) га берилади. М ь з к у р узгармас к у ч ла н иш 
инвертор ё р дамид а ч а с т о т о й
/ 2
булган кучланиш \ U 2) га ай- 
лантирилади.
U -,
 
нипг киймати тугрилагич ёрдамида, частота- 
си эса АИ ё р дамид а бошцарилади. ТИБ С (т\ грилагичнинг иш- 
л ашини б ошка риш системаси) ва И И Б С ( инверторнинг шила- 
шини б о ш к т з и ш системаси) частотани кенг ораликда б о ш к а ­
риш имконини беради.
Частота узг артиргичлар аиланиш частотаси к а п а орал икд а 
у зг ар а ди г ан электр двигателларни т аъ ми нл ашда ишлатилади.
By у зг ар т и рг ичл а р н и ш ^ з и л и ш и анча содда. Уларнпнг асо- 
сий ка м чилиги и к кита узгартириш б Ути ни ни нг м а з жуд ли г и, ФИ К 
ининг нисбатан кичиклиги хамда б ошка риш системасининг 
катталиги хисоблаиади.
)\озирги вактда бгвосита богланган у з г ар т ир г ич л ар и шлаб 
чикарилмокда.
Бевосита богланган тиристорли у зг а р тг и ч ла р
чегараловчи Z., ва Л
2
реакторлар оркали параллел уланган и к­
ки гурух тиристорлардан и оратдир. >\ар бир т ир ис торл ар гу- 
рухи г ох тугрилагич, гох инвертор р ежим ид а ишлайди. М а ъ ­
лум вакт ичида биринчи г у ру ^ вентилларни очиш бурчатл
а, < — булса, бу вентиллар тугрилагич режимида ишл айди,
Иккинчи г уру х в ентилларнинг очилиш бурчаги о,2 = т
. — а, --=
= (3,. Ула р инвертор режимида ишлайди, кейин улар а л ма ша -
ди. 
М а ъ л у м частота билан вентилларни очиш бурчагини д ав - 
рий 
рав и шд а узгартириб, тугрилаш ва инверторлаш р е ж и м ла -
ри 
бошкарилса, узгаргиргич- 
ни нг
чикишидан 
узг арувчан 
к у ч л а н и ш о л иш 
мумкин. 
Бу 
к у ч л а н и ш
асосий гармоника- 
си 
ни н 
г частотаси ва амплиту- 
даси 
б о ш к а р и ш
сигналининг 
ч а с т от а ва 
амплитудасига 
биг- 

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   276   277   278   279   280   281   282   283   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish