А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet203/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   199   200   201   202   203   204   205   206   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

2 0 - 2 9 2 0
ЗОо
www.ziyouz.com kutubxonasi



J t f \
1* f
“Г
W v 1
12.1 9- раем.
вакти шунча кичик булади. Р ел е ишл аг ан д ан ва контакт 
о р ­
кали двигатель манбадан узил га нд ан кейин реледа магнит 
окими булмайди ва якорь п ру жи на таъсири остида дастлабки 
^олатга кайтади.
Агар юкорндаги релела р у з г ар ув ч ан т окд а ишлатиладиган 
булса, уларнинг узагига, ху д ди магнитли ишга т у ши рг ич д аг и 
каби, киска туташтирилган чулгам жо й ла шт и ри ли ш и керак,
В а к т р е л е с и автоматик бошка р иш системаларида аппа- 
ратларни маълум ке тма- кетликда ва 
маълум 
вакт оралирида 
ишлашини таъминлаш ва ^ а я лл аш вацтини 
ю за ; а келтириш 
уч у н хизмат килади. Вакт релеси ишл аши ва тузилишиг а к у ­
ра электромагнитли, электронли, пневматик ва б ошка т у р л а р ­
га булинади.
Куй к д а 12. 19-расмда курсатилган электромагнитли вакт р е ­
леси нинг тузилишп ва ишлашини куриб чицамиз. 
Реленинг 
чулгами / узгармас гок тармогига уланганда уз а к да магнит 
оким 
Ф
вужудга келади ва унинг таъсирида якорь 
2
д а р ^ о л
у з а к
3
га тортилади. Бунда контактлар 
4
уланади ва к о н та к т­
л ар 
5
эса узилади. Агар чулгам / ни узгармас ток манбаидан 
у зи л са р ел ед а хая лда ш вакти бошланади. Бунда чулгамда ток 
нолга генг булади ва магнит оким Ф магнит утказгич да ка мая 
бошлайди. Мазкур магнит окими киска туташтирилган урам 
(ёки мис гильза) 
7
да у зи нд укц и я ЭЮК ни хосил килади. Бу 
ЭЮК таъсири остида киска туташтирилган урамдан ток окиб 
утади ва у магнит оким 
Ф
ни в у ж у д г а келгиради. Бу оким
306
www.ziyouz.com kutubxonasi


Л ен ц коидасига м у в о ф и к магни'г утказгичдаги магнит окими­
нинг кийматинн у з г арти р ма сл ик ка интилади. Аммо к иска ту- 
таштирилган урамдаги кувват исрофи туфайли магнит окими 
секин-аста камая бошлайди ва у х,осил цилган э л е к т р о м а г н и т
ку ч пружина 
в
нинг ку чи я а н кичик б улг а нд а рел ен и н г я к ори
узакда н у?оклашади. Б у н д а контактлар 
4
уз и л ад и, контактлар 
5
эса уланади
Шундай килиб, р ел е чулгамини узган вактдан бошлаб, кон- 
тактларнинг кайта уланиши бирданига эмас, балки маълум 
вактдан кейип сояир б улмокда. Бу вакт .у
аяллаиг вацти
деб 
аталади. У шоу ту рд аг и рел ед а хая л л а ш вакти сек ун д н и н г у л и - 
шидан то 5 — 12 секундгача булиши мумкин. Д а ял л аш вактини 
п ружи на 
6
нинг таранглигини узг артириш билан ростлаш м у м­
кин. Бунинг учун гайка 
8
дан фойдаланилади.
Э л е к т р о н р е л е I а узгармас кучланиш 
U
да к о нд ен са­
тор 
С
нинг резистор 
R
оркали з а ря дл а н и ши л'зяллаш вактини 
в у ж у д г а ке лтиради ( 1 2 . 2 0 - раем). Да с т л а б тиратрон (Тир) ён- 
майди, чунки \ нинг тур куч л аниши булмаганда 
анодига б е ­
рилган кучланиш тиратороннинг ишлаши учун е т а рл и эмас. 
За ряд ла на ди га н конденсаторнинг кучланиши тиратроннинг тур 
ку чл ан ишиг а тенгдир.
Конденсаторнинг зарядланиши калит 
К
уланг ан л а х з а д а
бошланади. Конденсатор секин-аста зарядлана б ошл а й ди
ва 
унинг кучланиши тиратроннинг ишга тушн р ув чи т ур к у ч ла н и­
ши кийматига етмагунча купаяди. Конденсатор к у чл а н иши тур 
к учл анишининг ишга тушириш киймати 
Un
т га етг а нд а 
(Um
==»
— Uw
т =
Uc)
тиратрон очилади ва тиратроннинг анодига у л а н ­
ган реле 
Р
ч улг а мида ток пайдо булади. Н а т нж а д а рел е иш­
га т уша ди ва калит 
R1
б ошка рув занжирини ул айди ва калит 
К2
ни улаб, конденсаторни зарядсизлайди. Тиратрон о чилг ан- 
дан кейин тур узининг бо шка риш вазифасини йукотади. Кон­
денсаторнинг зарядсизланиши вакт релесини кайтадан и ш л а ш -
га тайёрлайди.
Шундай килиб. реленинг хаялла ш вакти заря дл а на ётган 
к онденсатор к у чл анишининг ошиш тезлиги билан аникланади.
Б у тезлик конденсатор з аря дл а ни ш контурининг доими-й вакти
3 0 /
www.ziyouz.com kutubxonasi


т « = / ? С га боглик- Вацт 
t
=
RC
д а в оми да конденсатор к у ч л а ­
ниши деярли 
U
га тенг б ула ди .
Тиратрон токи анча катта 1 — 10Э А булгани учун анод зан* 
жи ри га реле эмас, балки катта кувватли техн ол ог ик жараённи 
б о ш к а р у в ч и аппарат, маеалан, узгармас ток двигателини улаш 
мумкин. Бу эса контактсиз тиратронли реленинг асосий афзал- 
лигидир.
Ф о т о р е л е н и н г кириш элементи фотоэ лект рон асбобга 
т у ша ётган ёруглик окимининг узгариши т аъсирида ишлайди.
Фотоэлектрон асбобларга фоторезисторлар, фото д иод л ар, фо- 
тотранзисторлар, фототиристорлар, электронли ва ионли фото- 
э ле ментл ар киоади. Фоторезистор тузилиши ва и шл атил ишиг а 
кура фотоэлектрон ас боблар ичида энг оддийси ^исобланади.
Фоторез исторли фоторелелар уй-рузг ор электр аппаратла- 
рида, к уч а чирокларини ёк иб - у чи р и шд а ва б ошка с о х а л а р а а -
ги технологик жа ра ё н л а рн и ав тома тла штир ишда ишлатилади.
Фотореле фоторезисторнинг т ури г а ва бошка рилаё тг ан жа ра- 
ённинг хусус ия г ла риг а караб кучайтиргичеиз ( 1 2 . 2 1 - раем, 
а) 
^ а м да битта кучайтиргичли (12.21 - ра ем,
б)
ёки бир нечта ку-
чайтиргичли б улиши мумкин.
Фоторез ис тор узи бошкарадиган курилма ва э ле кт р э не р­
гияси манбаи билан кетма-кет уланади ( 1 2 . 2 1 - раем, 
а).
Ёри- 
ти л маг ан фоторезисторнинг каршилиги катта булганлиги учун
ИI
гН
Т
и
UKUU1

I

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   199   200   201   202   203   204   205   206   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish