А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

р .
=
р .
 + 2
А Р = Р + &р*
 + i/3y + д р » +
У холда двигателнинг фойдали иши коэффициенти к у й и д а ­
гича ифодаланади:
т, = ——
• 100% = —
------- 100%.
к
19 6
www.ziyouz.com kutubxonasi


Умуман, уз гармас ток машинасининг куввати о р г а н сари 
унинг фойдали иш коэффициенти хам ортади. Ута кичик к у в ­
ватли машиналарнинг ФИК 30 — 40% булса, катта к увватлила-
риники 83-^96 атрофидадир.
9 - боб. АСИНХРОН МАШИНАЛАР
Асинхрон машина
узг арув чан ток машинаси булиб, унинг 
ишлаш принципи айланувчан магнит майдони ходисасига асос- 
лангандир. Асинхрон машиналар хам генератор, хам двигатель 
сифатида ишлатилиши мумкин.
Асинхрон двигателнинг тузилиши оддий, ишлатиш кулай, 
энергетик ва механик характеристикалари яхши булгани учун 
саноатда ишлатилаётган электр двигателларининг 80 фоизидан 
купрогини асинхрон двигателлар ташкнл этади. Бундай кат га 
талабни кондириш уч у н машинасозлик заводларида ^ар йили 
ишлаб чикарилаётган асинхрон двигателларнинг к ув вати ватт- 
нинг бир неча улушларидан, бир неча минг к и л о в а т ача, 
иш кучланиши эса 127 В дан 10 кВ гача булади.
Асинхрон двигателлар, бир, икки ва уч фазали килиб яса- 
лади. Уч фазали асинхрон д вигателлар металл кесиш, ёгочни 
кайта ишлаш дастгохларини, кутарма кранлар, лифглар, эс- 
калаторлар, вентиляторлар, насослар ва бошка механизм парни 
Х<аракатга 
келтиришда ишлатилади.
Бир фазали асинхрон двигателларнинг куввати, одатда 0,5 
кВт дан ошмайди. Ундан автоматик бошкариш с и а е м а л а р и д а ,
турли асбобларнинг электр юритмаларида, уй-рузгор машина- 
ларида фойдаланилади. Кичик кувватли асинхрон машиналар 
валларнинг айланиш тезликларини улчашда генератор (тахо- 
генерагор) сифатида хам ишлатилади.
Асинхрон машиналар частота узгартиргич, кучланиш у з ­
гартиргич ва фаза узгартиргич сифатида хам кенг к улланади.

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish